Izgubljena sloboda

Prikladna kazna

Prvi dani u zatvoru u Požarevcu su se Slobodi
činili kao da je upala u Danteovih devet krugova pakla i da je samo pitanje vremena kada će je grešnici uvuću u reku Stiks i tamo je raskomadati. Žene su je gledale ispod oka, neretko su se dešavale manje čarke koje bi bile utišane šamarima od onih jačih žena, te je ona pokušala da izbegne svaki vid razgovora i konflikta. Izbegavanje uglavnom nije urodilo plodom jer ju je jedna debela, zadrizgala žena po imenu Sanja prozivala kada god bi prošla pored njenog stola. Dobacivala joj je da je umislila da je princeza jer ni sa kim ne razgovara ali da u zatvoru gde je ona glavna princeza nema, a kraljica je jedino ona. Ostatak žena je ćutalo dok je Sanja deklamovala svoje, ali Sloboda je i dalje mudro ćutala. Ćutala je svaki dan iako bi joj svaki dan ta ista Sanja podmetala nogu i ona bi često završavala sa glavom u svom doručku, ručku ili večeri. On što je ostajalo na tacni, Sloboda bi pokupila, sela bi u udaljeni deo trpezarije i pojela bi u tišini. Bila je tu tek deset dana, a već je bila na ivici pucanja. Osvrtala se po ćoškovima jer se bojala da će Sanja i njeni pulini svakog sekunda izroniti odnekle i prebiti je. Od par žena sa kojima je razmenila par rečenica je čula da je tako najbolje, da se sklanja Sanji sa puta jer ona ima neki psihički poremećaj pošto maltretiraa sve redom. U zatvoru je završila jer se godinama svađala sa mužem i svekrvom i onda kad nije više želela da ih sluša, otrovala ih je oboje otrovom za pacove i iseckala njihova tela na sitne komade. Komade krvi i tkiva je ubacila u kese za smeće i izbacila u kontejner ispred kuće i ne trudeći se da sakrije svoj zločin. Komunalci su taj isti dan došli po smeće i prijavili policiji na šta su naišli. Do večeri, Sanja je bila uhapšena i sprečena i da ubije sestru njenog muža koju je tada onesvestila i zavezala za krevet. Kada su na suđenju upitali za njene razloge, ona je izjavila da joj se može i da ona nikome ne polaže račune. Osuđena je na doživotnu robiju bez mogućnosti pomilovanja i zatvorena je u Požarevcu već petnaest godina. Nijednom nije pokušala da traži smanjenje kazne, da se žali sudu ili bilo šta drugo. Sanji je odgovarala pozicija na kojoj se nalazila u zatvoru. Žene su je se plašile, čuvari zazirali od nje, bila je baš ono što je rekla. Kraljica koja je vladala nevinim i krivim ženama. Nijedan od njih se nije potrudila da bilo šta promeni jer one koje su pokušale, završavale su premlaćene u kupatilu, u svojoj ćeliji, u delu dvorišta koji je najudaljeniji od oka čuvara. Stoga je Sloboda bežala od Sanje i skoro nije ni spavala noću. Nije se žalila nikome, znala je da će joj biti samo gore ako Sanja sazna, a u drugi zatvor da je prebace nije moglo jer Požarevac je bio jedini ženski zatvor u Srbiji. Tako je Sloboda trpela, gutala i čekala suđenje. Do suđenja je došlo tek nakon šest meseci i taj njen prvi ulazak u sudnicu za nju je bio strašan. Pored njenog advokata, advokata tužioca i sudije, tu su bili svi koje ona voli. Tu su bili svi koji su je doveli do tog stanja. Stefan je sedeo pored svog advokata streljajući je pogledom. Na njemu je sada videla pogled koji isijava čistu mržnju i od tog pogleda se ježila, ali nije mu dozvolila da primeti nego je hrabro podigla gore glavu, pozdravila se sa svojim najmilijima i sela pored advokata. Minja je sedela tik iza nje i stegla joj je ruku u znak podrške i poželela joj sreću. Stefanov advokat je navodio sve povrede koje mu je nanela dok je Stefanovo lice menjalo boje i dalje ne skidajući pogled sa nje.

Predočeni su dokazi koji je optužuju, oružje koje je koristila i dnk koji je sve potvrdio. Tražili su kaznu zatvora od deset godina za nju i njeno srce se steglo kada je čula zaprepašćeni Radin jauk. Suđenje se oteglo na narednu godinu gde su svi oni svedočili i neretko je prekidano zbog svađe koja je izbijala između Dragana i Milana sa Marinom i Anom. Stefanov otac je svo to vreme ćutao. Sve te mesece, on je ćutao i Sloboda je strepela od toga kada on bude pozvan kao svedok jer joj se činilo da joj sprema nešto. Nije se prevarila, kada je on pozvan da svedoči, izjavio je kako je ona jedna promiskutetna devojka koja je zavodila njegovog sina i njegovog druga i na kraju voljno sa njima pristala na seksualni odnos. Imao je poruke koje su Stefan i ona razmenjivali, prepravljene sa sadržajem od koga joj se povraćalo. Svedočenja Lele, Ceca i Milana u kakvom je bila ona stanju nisu urodila plodom jer nisu imali medicinske dokaze da to potkrepe. Miomir ih je gledao sa osmehom na licu time im govoreći da je uklonio sve postojeće dokaze iz policijske stanice i iz bolnice.Doktori koji su radili na njenom prijemu su svedočili da je primljena devojka sa lakšim povredama koje su nastale nakon grubog seksa. Za papirologiju koju je Sloboda imala nakon otpusta iz bolnice i koja je predata kao dokaz, doktori su posvedočili da je falsifikat.Pokušavali su da od nje devojku koja je silovanje i batine izmislila i ona se zgrožavala i njena nada u smanjenje kazne je sve više tonula. Njen advokat nije mogao ništa da uradi jer ma koliko se on trudio da istraži i iskopa dokaze koji će pokazati da je ona zaista bila silovana i da je to razlog njenog pokušaja ubistva, nailazio je na zid. Čak su je i optužili da je nedužan mladić, Vlada završio zbog nje u zatvoru i tamo skončao život.Izveštaji iz bolnice kada je izgubila dete, nisu vredeli takođe. Nijedan dokaz da potkrepi da je Stefan bio taj koji ju je gurnuo iz kola u poikretu, nije imala. Stefan je govorio da je bio u Norveškoj i da ima dokaze za to, Ana je navodno tada bila na Zlatiboru i ima fotografije i svedoke za to. Ispred sudnice su joj se smejali u lice, pretili joj da se na pogrešne namerila i ona se polako ponovo zatvarala u sebe. Nisu pomogle ni posete koje su joj bile dozvoljene jednom mesečno, Sloboda se ponovo uvlačila u svoj svet tame.