Izgubljena sloboda

Nema za mene sreće

Tamni zidovi Slobodine ćelije su je gušili. Imala je dobre dane i tim dobrim danima je razgovarala sa cimerkama iz sobe i sa njima delila paket koji bi joj poslali iz Majura. U svakom paketu se nalazilo više njenih omiljenih jela, kolača i večito po pismo Lele. U tim pismima bi joj Lela opisivala svoje dane u Beogradu, svoja zapažanja i obavezno bi prilagala sliku uz pismo da je pamti. Sloboda bi se smejala njenim slikama jer se većinom Lela na njima kreveljila, a osim toga, bile su joj dozvoljene i posete pa nije nikako mogla da je zaboravi. Opisivala joj je takođe promene u njihovom stanu, nove knjige koje je kupila koje čekaju samo nju, njeno dopisivanje sa par momaka i krah tih istih veza.Njena drugarica i dalje nije odustajala od svoje ideje da dok ne nađe pravi neće imati pravu vezu i u jednu ruku Sloboda ju je razumela, a sa druge strane Lela je imala već 23 godine a momka ni na vidiku.Slobodini dobri dani su bili kada se držala svog obećanja Leli i zbog njega gurala i trpela. Nije im nikada, nikome od njih rekla da je već par puta dobila batine od Sanje. Sačekala ju je dva puta u kupatilu i oba puta ju je išamarala jer joj nije dala svoju kupku i šampon. Izašla je iz kupatila crvenih obraza i suznih očiju. Čuvarke je nisu pitale, a njene cimerke su znale ko je kriv te nisu bile mnogo od pomoći. Sloboda je imala toliki strah od Sanje da se nije usuđivala da joj vrati. To su bili njeni loši dani, tim lošim danima je izlazila što je manje moguće iz ćelije i svoje obaveze u zatvoru obavljala što pre da bi se sklonila Sanji sa vidika. Neretko bi se zavlačila u wc i tamo provodila po pola sata samo da bude u miru od njenih posmatračkih očiju. Nije znala kako će izdržati još tri godine kazne, a onda sve se promenilo jedne kišne noći. Taj dan joj je bila Minja u poseti sa ogoromnim trudničkim stomakom.Došla je po ime za bebu kao što je i rekla, Sloboda joj prvo nije verovala da stvarno želi da ona kumuje njenom detetu, ali kada je Minja zadržala istu mirnu facu, skapirala je da je ozbiljna. Razmišljala je par minuta i onda rekla ime koje bi dala svom detetu da ga ima. Pošto je Minja nosila dečaka, upitala ju je da li ime Aleksa odgovara. Minja se zamislila pa se nasmešila.

"Aleksa Isidorović, baš se uklapa lutkice", veselo je odgovorila Minja.

"Nego, vidim da se porođaj bliži, a ti si mi obećala slike tvoje dečice, sad kad se porodiš nećemo se videti neko vreme. Interesuje me da li više liče na tebe ili na tatu?", uz osmeh je rekla.

Minja se udarila po glavi i ustala sa stolice koja je zaškripala time i rekla joj da sačeka minut. Vratila se do čuvara i zamolila ih da iz njene torbe uzme album sa slikama koji nije unela u prostoriju za posete. Vratila se pet minuta kasnije gegajući se sa povećim albumom u rukama.Predala je album Slobodi i polako sa njom okretala stranice. Videla je Sloboda bol na Minjinom licu jer nije imala nijednu sliku sa Dmitrijem dok je bio mala beba, ali zato je bilo pregršt slika od njegove treće godine. Česte su bile slike sa još jednim dečakom, isto preslatkim i prelepim kao što je Dmitri. Upitala ju je ko je on i tada joj je MInja ispričala da je to dete njen sestre i devera, sestre koja je preminula. Slike su se nastavljale dalje sa Petrom i njom i još jednom crnokosom devojčicom u rukama i na skoro svakoj slici je bio i sin njene sestre. I onda pred sami kraj albuma ugledala je njega. Onog muškarca tužnih očiju koga je poljubila onaj dan kada je njen život počeo da se ruši. prešla je prstom po njegovoj slici i upitala je ko je on.

"To je Pavle, Petrov rođeni brat, moj dever i Marijin muž. Retko se slika otkako je Marija umrla i još nije preboleo njenu smrt i smrt njihove ćerke Katje. On je jedna dobra duša koju život nije mazio", tužno je izgovorila Minja.

Sloboda je svoje uzburkane misli zadržala za sebe. Nije rekla Minji da ga je poljubila, nije rekla Minji da je on za nju iako nije poznavala nijedan delić njega niti njegovo ime do tad, bio savršeni muškarac. Nije pogrešila kada je Leli pričala o njemu. Osećala je da je on onaj tip muškarca koji bi dao sve za ženu koju voli, nažalost za njegovu Mariju nije mogao da da ništa jer ju je opaka bolest uzela. Nastavila je Sloboda da lista album i tamo na kraju albuma, preko cele strane, bila je velika slika Minje i plave devojke u venčanici. Nije morala da pita MInju ko je ona, znala je. Gledala je u presliku sebe u venčanici. Gledala je u Mariju i sada joj je bilo jasno zašto ju je Pavle pre toliko godina poljubio onako bolno i čežnjivo. Mislio je da ljubi svoju ženu, a ona tada detinjasta kakva jeste verovala je da je poljubac bio namenjen njoj. Ustvari, Pavle je ljubio duha, zamišljao je svoju mrtvu ženu, dok je ona videla svog princa u njemu. Njenu promenu raspoloženja MInja nije primetila jer su najavili kraj posete te ju je izljubila i pomazila po stomaku i poželela joj sreću na porođaju. Vratila se u svoju ćeliju i tamo na krevetu do njenog ugledala je mršavu devojku duge crne kose kako jeca. Njene tri cimerke su joj glavom pokazivale da nema smisla, pretpostavila je da su već pričale sa njom, ali ona je ipak rešila da pokuša. Prišla je polako krevetu i sela isto tako polako te pomazila devojku po glavi. Ona se lecnula i prestala da plače.