Sati

Subota

Prve kiše najavile su subotu, grmljavina i praznina sobe. Pojedinih citata se sjetim tek kada im bude suđeno ili kada im prođe vrijeme, više ni sam ne znam. Glavobolje su učestale, uzrok nepoznat, vodit ću se narodnim lijekovima do daljnjeg. Rekoh jednom da se subotom najljepše tihuje i tako i jeste, vidim po sebi. Novi broj Pragmaticusa donosi odnarođenje mene samoga od Balkana iako sam i hoću biti uvijek vezan mojim prokletim planinama. Misli o budućnosti postaju tako precijenjene, misli o prošlosti su bol i varanje samog sebe, otrgnutog i prevarenog, od samog sebe. Da mi barem nije ove zbunjenosti, možda bi i vikend bio lakši, možda bi bilo vremena za Yaloma ili Nietzschea, ovako sam osuđen na tišinu. Misli o učenju češkog uz Kunderu prolaze glavom, možda od mene ove godine ipak nečega i bude.