Skini se za mene

Cela priča

Mala napomena pre čitanja.

Priča nije uređena jer me određene dame verbalno "uznemiravaju".

Lakše je, bar za mene, napisati priču nego se baviti uređivanjem, tu izgubim volju i to ume da se oduži.

Tako da, moliću lepo, za sve eventualne greške ne odgovaram.

Šalim se, ukoliko nedostaje neki deo pišite mi, ispraviću jer prilikom kopiranja zna da se izgubi deo teksta.

Uživajte u priči i u ovom predivnom danu.

AK

. . . .

Prolog

Kupila sam novu haljinu koja me je koštala više nego što obično trošim na haljine, ali ne kajem se jer u njoj izgledam kao devojka od milion dolara.

Sredila sam kosu onako kako on to voli, visok i podignut rep koji mu pomaže da manipuliše mojom glavom dok mi ljubi vrat.

Štikle na meni su poklon od njega jer smatra da imam jako dobre noge koje treba da istaknem.

Ruž na mojim usnama je krvavo crvene boje i u skladu sa bojom mojih noktiju jer on voli kada njegova verenica izgleda skupo.

Narukvica na mojoj ruci je poklon od mog oca, nju nikad ne skidam. Izgleda prosto i muški je model jer je pripadala njemu, ali je jako skupa i tu je da nikad ne zaboravim njegov savet.

Najprostije stvari su najvrednije.

Rezervisala sam njegov omiljeni restoran, poručila njegovo omiljeno jelo i njegovo omiljeno belo vino a onda sam čekala.

Čekam da se moj verenik istušira i vodom spere sa sebe miris druge žene.

Čekam da isprati meni nepoznatu plavušu i ukloni iz svog stana tragove prisustva druge žene.

Čekam da usput kupi moje omiljeno cveće, bele lale, i obraduje me njima tako da svi to vide.

Čekam da mi kaže koliko sam lepa i kako je on srećnik što ću uskoro postati njegova žena.

Čekam jer ko čeka taj i dočeka.

Čekam spremno.

1.

- Mama, ne mogu sad da idem kod Stivena, videćemo se večeras i pitaću ga za pozivnice – govorim majci dok se spremam za posao. Njena jedina briga je organizovanje mog venčanja.

- Ali treba mi model ranije, idem na ručak sa Lili.

Lili je mamina prijateljica koja je ujedno i organizator mog venčanja, zajedno sa mojom majkom.

- U redu, svratiću nakon posala do Stivena da odaberemo pozivnice za venčanje. Zadovoljna? – odustanem jer moja majka je takva, stalno navaljuje.

- Sjajno, lepo se provedi na poslu.

- Ćao – mahnem joj i izađem iz kuće.

Danas mi je poslednji dan na poslu pre zvanične pozicije. Trenutno radim kao pripravnik u firmi mog oca koju je osnovao sa svojim najboljim prijateljem pre četrdeset godina. Moj otac ima samo mene za naslednicu a čika Felipe ima sina i ćerku. Moj otac je umro pre četiri godine tako da je sav posao preuzeo čika Felipe, ali on je stariji od mog oca i ove godine je rešio da se penzioniše. Zato ćemo imati zvaničan sastanak da bismo utvrdili šta ćemo dalje. Polovina firme je moja a čika Felipe se brine o meni i firmi nakon smrti mog oca, on ima sina i ćerku. Njegova starija ćerka iz prvog braka je Suzan koja je ostala trudna sa šesnaest godina i ona ima jednog sina Stivena koji je moj verenik, naravno Suzan i Stiven već rade u firmi. Čika Felipe ima i sina koji se zove Rajan, dobio ga je u drugom braku sa jednom finom ženom koja se zove Oliva, i koji je mlađi od Suzan, ne znam puno o njemu, bila sam dete kada je otišao da studira u inostranstvo, ubrzo nakon toga čika Felipe i Meri su se razveli a ona je otišla kod sina. Od tada ih nisam videla. Zakonski Rajan i Suzan su Felipeovi naslednici, mada on nikad ne govori o podeli imovine, ali verujem da će firma ostati Suzan jer njenog brata nema ni na mapi, što i nije loše jer ćemo Stiven i ja zajedno rukovoditi firmom. Partneri na poslu i u braku. Nije potrebno da govorim koliko su svi srećni zbog nas, a mi smo najsrećniji.