Platinasto srce

Prolog

Obrisala sam suze dlanovima brzinom svetlosti zbog siluete koju sam primetila u uglu svog oka. Udahnula sam duboko i oslonila se o ogradu terase sa koje se jasno video ceo Jadran.

"Onaj udarac je bio žestok..."- osvrnula sam se na reči dubokog škriputavog glasa koji je očito želeo moju pažnju.

"Gad, zaslužio je i jači."- nasmejao se zbog čega sam se tek onda okrenula ka njemu. Stajao je na korak od mene, markantan i krupan mladić, ne bih mu dala više od dvadeset pet godina. Imao je tamne oči od kojih mi se jeza uvlačila u kosti, par tetovaža po vratu i jedan tanak srebrni lančić o koji je bio okačen mali medaljon.

"Ne sumnjam. Izvoli..."- pružio mi je maramicu zbog čega sam se blago osmehnula.

"Ne budi tužna..."

"Nisam tužna, besna sam..."- nasmejao se i odmahnuo glavom.

"Da li mi se maskara razmazala?"- upitala sam ga zbog čega se začkiljio u mene. Spustio je svoj palac na moj obraz i sa njega obrisao mrljice koje su tu bile. Zagledala sam se na trenutak u njega osetivši nešto sasvim neobično među nama.

Preko njegovog ramena ugledala sam svog dečka koji je gledao pravo u nas zbog čega sam se podigla na prste i prkosno poljubila momka pred sobom samo kako bi moja bila večeras poslednja.

"Osvetoljubivice..."- šapnuo je na mojim usnama, a onda spustio sa mog obraza svoju šaku na moj vrat dok me drugom priljubio uz sebe. Ponovo me poljubio samo sam ja u ovom poljupcu zaboravila zbog čega sam ga prvi put poljubila. Moje telo ispunio je neki neobičan osećaj. Poljubac sa njim bio je nešto sasvim drugačije.

Čim me uzeo u svoje naručje ja sam se nekako refleksno opustila, osećajući da sam baš tamo gde trebam biti i taj osećaj me uplašio.

Prekinula sam poljubac i pogledala ga ponovo u oči. Preko njih je preleteo neki smaragdni sjaj od kog su me žmarci prošli do samog korena kose.

"Je li otišao?"- upitao je tiho, ali se nijednoga trena nije udaljavao dokazujući i sebi i meni da se ovaj poljubac desio jedino zbog moje osvete.

Bacila sam pogled i odmahnula glavom iako Boška odavno nije bilo tu. Ruke su mi kliznule niz široku grubu kožnu jaknu preko njegovih jakih ramena.
Prigrlio me nežno i osmehnuo se "Koliko će on stajati tu?"- sigurna u to da je moj trik provalio samo sam slegla ramenima. Dotakao je svojim grubim pomalo hrapavim dlanom moj obraz, a zatim preko njega ruku uvukao u moju kosu mrseći moje lokne.

"Kako se zoveš?"- upitao je kroz šapat dok je svoje prste u mojoj kosi neprestano nežno micao i njima me milovao.

"Sigurna sam da odgovor znaš..."

"Znam, ali želim da ga čujem od tebe."

"Lejla"- osmehnuo se ponovo, a ja sam tek tad zapazila dve crtice centimetar-dva dalje od njegovih uglova usana koje su taj osmeh činile izražajnijim, dosta se smeje čim ih ima.

"Lepa Lejla..."- pogleda me ispod trepavica, a onda lagano odstupi ispravljajući se. Na njemu je ispod te kožne jakne bila vojna uniforma i znala sam vrlo dobro da je jedan od njih, jedan od tih tatinih, ali bio je drugačiji.

Ili se makar u ovom prijatnom mraku to tako činilo.

"Moram da pođem lepa Lejla, ali to ću učiniti samo ako mi obećaš da nećeš trošiti svoje lepe suze na onu bitangu..."- iz nekog razloga znatiželjno sam uzvratila:

"Neću, ali samo ako mi ga još jednim poljupcem izbrišeš večeras..."- podigao je obrvu i ostao zatečen. Ta njegova tišina naterala me da se pokaje zbog čega sam crvenih obraza spustila pogled iz blag osmeh. Odmahnula sam glavom i zakoračila ka vratima, međutim on mi je do njih preprečio put.

Udahnula sam sporije osetivši taj miris čistog i urednih u njegovoj uniformi, kao i lagan parfem koji sve to dočarava.

Osetila sam njegove prste na svojoj bradi, nežno su je podigli, a ja se tome nisam protivila. Opet sam ga gledala u te oči koje izgledaju tako tajanstveno. Sageo se malo, a zatim još malo i svojim mi opojnim usnama zaista oteo sav dah. Srce mi se uzlupalo i kad je prekinuo poljubac tek tad je postalo čarobno. Njegov dah odbijao sa o moje usne, što je činio i moj "Lepa Lejla..."- šapnuo je još jednom, a potom uz blag osmeh vojnički odstupio "Laku noć" dodao je, a potom otišao.

Srce mi je u grudima i dalje lupalo, ali ta uzbuđenost nije bila jasna čak ni meni samoj. Osećala sam se nekako lakše, kao da sam bila u oblacima u koje sam sasvim slučajno zalutala...

Nastaviće se...