Platinasto srce

3. deo

~Tadija pov~

Šetao sam se po plaži nemirno i svako malo gledao na sat želeći da ona što pre dođe, svaki put neki minut bi još ostao. Kad je već prošlo sedam pomislio sam da neće doći, da je možda njen otac otkrio nešto pa joj zabranio da dođe, međutim sve te loše priče u meni za tren su se ugasile kad sam je ugledao kako hoda ka meni.

~Lejla pov~

Kako sam koji korak bila bliža moje srce lupalo je sve jače. U uniformi je lep, ali bez nje je još lepši. Nosio je neki bež šorc i laganu belu košulju sa sitnim plavim linijicama kojoj su rukavi bili podvrgnuti sve do lakta na obe ruke.

"Lepa Lejla..."- osmehnuo se i makao dva pramena kose koja su mi padala preko lica.

"Lepo si mesto odabrao, ovde retko kad ima ljudi..."- osvrnem se te zaista potvrdimo sebi to da nema nikoga pored nas.

"Treba mi da budemo sami, želim da te upoznam i ne želim da to iko ometa..."- klimnula sam glavom i spustila dlan na njegova prsa i medaljon koji mu visi oko vrata.

"Hoćeš li da šetamo malo ili bi radije sela na stenu dok je još topla?"- pogled sam podigla uz njegovo lice i zastala kod očiju, sad bih najviše stajala u njegovom naručju i ljubila se, ali tu mi mogućnost nije dao...

Bože, šta mi je to učinio kad bih od svih lepota ovoga sveta ja najviše volela da stojim u naručju potpunog stranca i uživam u njegovim nežnim usnama?

"Šetnja bi bila okej..."- prebacio je ruku preko mog ramena pa smo nekako oslonjeni jedno o drugo nastavili niz plažu.

"Reci mi, lepa Lejla, šta ti osmeh izvuče za tren?"

"Topla kiša, duga posle nje, zalasci sunca, mala deca u igralištu, muzika..."- pogledali smo se kratko "..ti..."- nesvesno mi klizne niz usne dok se on već zabavljeno smeje. Postidi me za čas te zbog toga spustim pogled negde sa strane.

"I ti meni izvlačiš osmeh za tren..."- šapnuo mi je na uho zbog čega sam se još više sklupčala u njegovom naručju. Zastao je pa me svojim rukama prigrlio svu tako snažno.

Oslonio je glavu o moju dok mu se usne nisu micale sa mog uha, njegov dah stvarao je prijatnu jezu "Ljubiš mi se..."- šapnuo je dok je rukom sa drugog obraza sklanjao pramen moje kose uha. Spustio je svoj dlan preko njega i primakao me još bliže svojim usnama "Ne znam šta me više na tebi privlači. Tvoj plamen u očima, tvoj bistri um ili tvoje zanosne veštine zavođenja..."- izgovorio je sporo te su njegove usne okrznule par puta moje uho čineći me osetljivom na bilo koji njegov dalji postupak.

Neočekivano je zasisao resicu mog uha niz koju se usnama spustio na vrat tik iza uha. Sklopila sam oči i rukom mu obgrlila vrat što ga je još malčice približilo. Šaku sa mog obraza ušunjao je u moju kosu, svukao je trakicu koja ju je držala u punđi i ona je pala na pod oko naših nogu.

"Ovako si lepša..."- izgovorio je i na tren se odmakao od mene. Sada su mu već obe ruke bile na mom licu, nekako je u samom pogledu na njega uživao. A vreme je prolazilo i prolazilo. Prijao mi je svaki minut pored njega, skoro da sam zaboravila da vreme uopšte nekuda ide...

Nastaviće se...