Platinasto srce

10. deo

~Tadija pov~

Sedeo sam mirno u čekaonici koja je bila puna iako je bilo tek jutro. Pogledi bi im svako malo bili usmereni ka vratima ordinacije kad god se ona otvore, samo kako bi videli nju.

Nije izlazila, imali smo red po kom smo ulazili i to se znalo, međutim kada je red došao na mene ona je provirila sa blago odškrinutih vrata.

"Gospodine Tadija, na Vas je red..."- osmehnula se milo što nije ostavilo jak utisak samo na mene već i na ostale tu. Ostavila je otvorena vrata da za njom uđem. Lekar me brzo pregledao, nekako skoro i nezainteresovano jer je bio svestan toga da rane treba samo previjati i kontrolisati da ne dođe do upala ili infekcija, zato me rado prepustio u njene ruke.

"Pauza je sada u toku doktore, zar ne?"- upitala je neobavezno dok je previjala posvećeno ranu na mojoj butini.

"Je l? Da tako je, jao pauza, eh to mi je trebalo..."- uhvatio se zbunjen za sat i kad je shvatio da je pauza zaista otpočela odmah izašao iz kancelarije.

"Kakav je ovo čudak? Nisam ga viđao ranije..."- čim je završila sa previjanjem odložila je naglo pribor i bacila mi se u zagrljaj. Uzvratio sam nežno i glavu ušuškao u prostor između njenog ramena i vrata.

"Jesu li ti to sinoć uradili?"- upita kad se malčice odmakne i primeti moju razgrebanu usnu. Klimnuo sam glavom, a onda je blago nakrivio skenirajući taj zabrinut pogled u njenim crnim okicama.

Spustila je svoje vrele dlanove na moje lice i privukla me lagano k sebi. Stopila je usne sa mojima u mek poljubac od kog se sve realno zaboravljao. Kao da sam živeo san.

"Je l te boli?"

"Upravo prolazi, hajde još..."- šapnuo sam zatvorivši oči, a onda šaku spustio na njen potiljak vraćajući je do mojih usana da me ljubi.

Ljubila me sporo i nežno kao da njima oprezno previja moju dušu.

"Doći ću posle smene da te obiđem..."

"Dođi"- rekao sam uživajući u njenim sigurnim rukama. Prošla je rukom po kojoj kosi i tiho se nasmejala "Moraš da se šišaš. Vidi kolika ti je kosa..."

"Hoću"- opet uzvratim kratko, a ona me nežno dodirne po donjem stomaku prstima zbog čega mahinalno otvorim oči.

"Morala sam da proverim da nisi robot..."- osmehnula se lukavo i oslonila čelo o moje dok sam ja gubio svesti u dubinama njenih pogleda.

"Hajde me opet tako dodirni..."- šapnuo sam sklapajući lagano oči. Sa mog obraza ruka je počela da joj klizi niz moje grudi i moj stomak, ali tu nije stala. Prsti su joj još sporije prešli preko ruba mojih bokserica, a onda se spustili niz ud koji postaje sve napetiji.

"Prija ti?"

"Dotakni šta god želiš na meni..."- nasmešila se u moje lice tom stanju u koje me dovela, a onda me ponovo zagrlila obavljajući ruke oko mog vrata, prekidajući tu igru.

Moja ruka spustila se niz njena leđa, dozvolio sam sebi da ona završi na njenoj zadnjici preko lanenih pantalona na kojima su se njene obline ocrtavale.

"Želiš li da nastavimo ovo kad dođeš danas?"- šapnuo sam na njeno uho od čega se za čas naježila. Ponovo se malčice izmakla koliko da vidi moje oči, a onda blago klimnula glavom nakon par trenutaka premišljanja.

"Ne znam kako planiram da se strpim do tad...."

"Zašto?"- nevino je upitala gledajući me anđeoski naivnim i dobrim pogledom. Uvukao sam slobodnu ruku u njenu kosu i privukao je tek da usnama mogu da dotaknem njen vrat.

"Zato što te ludo želim, još od prvog susreta. Lud sam dok mislim o tebi kao da sam prvi put zaljubljen i kao da me neko prvi put toliko seksualno privlači..."

"Misliš li da žurimo?"

"Da li se ti osećaš ugroženo i stisnuto pored mene?"

"Osećam se najlepše i najsigurnije pored tebe, kako se nisam osećala ni pored koga na ovom svetu..."

"Onda sam siguran da idemo pravim tempom. Ali ako se taj osećaj u tebi ikada promeni, želim to da znam..."

"Brižni moj..."- poljubila je moje usne ponovo nežno, a onda se odmakla od mene kako bi završila posao. Vreme sa njom letelo je kao da nije stvarnost, a to niko od nas nije primećivao dok smo bili zajedno...

Nastaviće se...