Platinasto srce

16. deo

Sedela sam sama u mračnoj sobi, ceo dan nisam izlazila niti sam ikoga puštala u nju. Ležala sam sklupčana u krevetu i mislila o njemu i tome kako se on sada oseća nakon svega. Osećam se kao kukavica jer nemam drugi izbor osim tog da slepo poslušam oca kog nije nimalo briga za moja osećanja.

~Tadija pov~

Sedeo sam na klupi ispred njene kuće i čekao da u smenu dođe Nenad. Nije mi bilo naporno da motrim sve dok on nije preuzeo. Kako ja nisam mogao unutra, on je nekako došao do nje. Par kamenčića bačenih na prozor njene sobe bili su dovoljni da ona iz nje izađe. Pažljivo je sa terase svoje sobe izašla uz Nenadovu pomoć i još opreznije došla do mene.

"Zašto si došao?"- upitala je, u njenim očima video sam tragove suza, njeno lice bilo je vlažno i tužno. Provukao sam ruke kroz ogradu na koju sam bio oslonjen, stala je između njih, a onda sam ja njima nežno ušao prstima u njenu kosu.

"Morao sam da te vidim. Ne želim da plačeš mala, srediću sve..."- tužno je oprćila usnu i prišla još bliže kapiji hvatajući se rukama za rešetke koje su nas razdvajale.

"Kako?"- tužno je šapnula i tiho zaplakala. Obavio sam ruke oko njenog vrata mazeći dlanovima njenu kosu.

"Imam plan, samo nemoj da budeš tako tužna Lejla, činiš mi sve ovo težim..."- jedva sam nekako oslonio čelo o njeno te je tako neko vreme posmatrao dok se nije umirila.

"Hajde požurite dok neko ne primeti.."- klimnuo sam glavom Nenadu, a onda je nežno poljubio u čelo.

"Ne idi još... usamljena sam ovde Tadija, nikoga nije briga za mene."- stegla je moje šake svojim tankim prstima, nije mi dozvolila da se odvojim od nje.

"Vratiću se. Nisi sama, tu sam ja, meni je stalo..."

"Molim te ne idi.."- zagrlila me preko ograde i napravila snažan obruč svojim rukama. Uznemirila me njena tuga, činila me besnim i ljutim, da sam mogao nešto više, učinio bih, ali ruke su mi bile vezane.

"Značiš mi, želim te pored sebe, zato te nikada neću ostaviti, razumeš li? Ali moram sad da krenem inače te možda nikada neću videti, ne znam na šta je spreman tvoj otac..."- iz džepa izvukao sam neki stari telefon koji sam našao u stanu. Pružio sam joj ga i poljubio joj usne u znak rastanka.

"Tu sam kad god me se uželiš, budi oprezan, daj mi samo par dana i rešiću ovo. Imam plan, ti samo ne plači i budi strpljiva, a onda će sve krenuti na bolje..."- klimnula je glavom brišući suze. Svukao sam svoju duksericu i ogrnuo je njome jer je na sebi imala samo majicu na tanke bretele i šorc, zbog čega bi tu i tamo zadrhtala od hladnoće i jeze.

"Čuvaj se..."- šapnula je poljubivši moj dlan nežno. Bilo je teško ne pomaziti je ili poljubili, ali znao sam da ću nas time samo još duže zadržati ovde. Uvila se u moju duksericu i krenula lagano unazad mašući mi rukom.

"Pazi je..."- dodao sam Nenadu na šta je samo nemo klimnuo glavom i vratio se sa njom do terase.

Nastaviće se....