Platinasto srce

19. deo

~Tadija pov~

Ljut kao ris izleteo sam iz njegove kancelarije sa papirima u rukama, radio sam sve poslušno i ćutao mudro samo kako on ne bi naudio njoj.
Rečeno mi je da me šalju na mirovnu misiju koja će trajati dve godine! Odlučio sam da joj još neko vreme ne kažem i potrudio se da mi se bolovanje još malo oduži kako bih mogao da je pripremim na taj odlazak. Kako je stvorila dobar kontakt sa načelnikom bolnice nisam se mnogo pomučio, sredio mi je da odmah dobijem ceo mesec zbog čega mi je laknulo. I on je sve to činio samo zbog očaranosti mojom Lejlom...

~Lejla pov~

Nenad je u poslednje vreme često bio u našoj kući, otac to nije ni primećivao zbog posla, a meni je bilo malo lakše jer sam makar imala nekoga sa kim mogu prozboriti reč ili dve. Dani su bili izuzetno dugi i sve više su me umarali. 

"Je li te zvao?"- upitao je jer je stvarno bio zabrinut oko svega. Odmahnula sam glavom, a onda ga je on sam pozvao. Javio se odmah što je bio dobar znak, pričali su neko vreme, a onda mi je Nenad uz dosta opreza dao svoj telefon. Isti momenat sam ga zgrabila i milo prošaputala:

"Nadam se da je sve prošlo kako treba?"

"I više nego što misliš mila, voleo bih da te vidim nekako. Makar na desetak minuta..."

"Mogla bih nešto da smislim, ali čekao bi me.."

"Ma čekao bih te godinu ako treba..."

"Doći ću"

"Dođi. Što pre mi dođi..."

"Fališ mi, iako se tu i tamo čujemo i vidimo, nepodnošljivo mi fališ..."

"Nadoknadiću."

"Kako to planiraš da izvedeš?"- donekle sam se i rugala toj njegovoj odlučnosti. Nasmejao se prevrtljivo, a onda boju tona iz umiljavajuće preneo u zavodljivu.

"Siguran sam da ćeš to tek shvatiti kad te dohvati svojim rukama. Znaš onako.... po licu dok me gledaš kao mali anđelak, niz vrat, preko mekih zanosnih grudi na kojima svetle bradavice postaju sve čvršće, sve do... pa za ostatak bih morao da Vas vidim mlada damo..."

"Bezobrazan si"

"Jer neću da ti pričam erotsku pričicu? Ne znam ko je ovde tačno bezobrazan..."

"Nenad je tu, hajde ušunjaj se kod mene..."

"To može da bude nenormalno opasno, ali ako misliš da možemo to da izvedemo, ja sam za."

"Učinio bi to da me vidiš?"

"Učinio bih sve za tebe moja Lejla, začarala si me tim tvojim prgavim crnim očima, znaš?"

"Čekam te..."

"Češkaš me?"

"Ne? Čekam te..."

"Ne znam šta mi je. Uši mi nekad čuju samo ono što žele da čuju, čisto da znaš..."

"Maza si..."

"Samo sa tobom Lejla, ne odaj moju nežnu dušu drugima. Čuvaj me."- umiljato je šaputao smeštajući se u slušalicu.

"Ne brini, tvoje tajne sa mnom su sigurne...."- udahnuo je duboko, a zatim šapnuo "Lejla..."

"Molim Tadija?"

"Volim vreme sa tobom, razgovore, razumevanje, naše fore, šale... Volim tebe lepa Lejla."- na tren mi je srce u grudima zastalo, te reči na njegovim usnama bile su nešto najiskrenije i najlepše što je izgovorio za sve ovo vreme, osećala sam vezu koja nas spaja i nit koja nam ukršta živote, sve se to spajalo u dve reči.

Naizgled proste dve reči, a zapravo protkane milionima detalja i sitnica koje ih vremenom naprave.

"Volim i ja tebe Tadija, kao što nikada nikoga nisam. Niti ću ikada ikoga..."

Nastaviće se...