Idalje te čekam

18. Deo

K: Dobro hoćeš li ti meni više reći u čemu je tvoj problem?!

Tresnem rukama o sto i kao pesan pas zarežim na Nenada koji je sa mnom jedva dve reči progovorio za ceo dan

N: Nemoj da vičeš tako

Izgovori toliko ravnim tonom i nezainteresovano da moj bes već polako prelazi u tugu

K: Nenade u čemu je tvoj problem? Razgovarajmo kao ozbiljni ljudi

Konačno usmeri svoj pogled ka meni, aa meni se srce stegne od njegove ravnodušnosti

N: Ovo između nas mora da prestane u svakom smislu

Pokaže prstom na prostor između nas. Nije kao da sam se nešto preterano vezala za dve nedelje, ali ponovno ostavljanje i sve moje traume sa kojima se borim mi dodatno otežavaju

K: Okej, samo mi reci je l to zbog mog priznanja?

N: Ne, to je moja odluka i ja ne želim trenutno nikog u svom životu. Pokušao sam, ali ti nisi ono što mi treba

Ove njegove ledene reči samo doliju so na moje širom rascepane rane. Ponovo sam se dala, ponovo se ponadala.. i naravno, ponovo ispala jadnica željna šake nečije pažnje. Kasnije ću tugovati ne želim da on to gleda

K: U redu, onda ja tebe ne želim više ni sučajno da sretnem. Izvoli svoj posao

Gurnem sve papire na pod, dok on samo nemo sedi i gleda u mene

K: Kada budeš trunuo iza rešetaka, ili daj Bože patio za nekom setićeš se ovoga i biće ti žao

Okrenem se i bez čekanja odem. To je to, ovaj grad je dovoljno šansi dobijao od mene. Zastanem ispred kola nadajući se po poslednji put u životu, ali kada me ošine samo hladan vetar koji je dolazio od otvaranja vrata garaže sednem u auto i gazim gas do stana.
Ulećem i ponovo sve pakujem, ponovo sa suzama zaključavam još jedna promašena vrata života, ponovo krećem negde bez pravca i cilja..

○Nenadova Perspektiva○

S: Veruj mi druže tako je najbolje

P: Samo bi ti smetala

Već dva sata slušam Srđanovo i Petrovo ubeđivanje da sam doneo pravu odluku i da ovaj naš svet nije za vezivanje i ljubav

S: Brate kad ti bude bilo do dece oženićeš neku koja ti bude slatka i kad dobiješ klince lepo razvod i kraj. Ne cveta ljubav u ovom našem mračnom svetu svestan si i sam toga

P: Srđan je u pravu, nemoj da ti bude žao nisi ti neki balavi klinac pa da si se zaljubio za dve nedelje

I tek u ovom momentu mi dolazi u glavu greška koju sam napravio, tek sam sada svestan da sam zbog svoje sebičnosti odgurnuo Božiji dar koji je došao da me spasi iz ovog mog mraka. Ove Srđanove reči su bile takav hladan tuš za mene. Šta sam ja dođavola uradio? Pustio sam je da ode, a jedina mi je budila onaj osećaj u stomaku, oterao sam jedino lepo u svom životu.
Samo nemo ustanem i krenem ka garaži trčeći

P: Gde ćeš ludače??

N: Da je vratim

S: Nema od toga ništa Nenade vraćaj se

Uletim u kola i zaključam ih, koja sam ja budala ispao čoveče. Vozim ne mareći ni za šta oko sebe moleći se samo da je tu, da se idalje meni nada. Ali ugašeno svetlo u stanu mi već poljulja moje molitve. Preskačem ko zna koliko stepenika i za tren oka se nađem pred njenim vratima.
Zvonim ali ništa, niko mi ne otvara

N: Molim te, mora da bude ovde...

Nastavljam da zvonim i da lupam na vrata dok se ona sama u jednom trenutku i pod velikim pritiskom ne otvore. Dočeka me samo hladnoća praznih zidova i nameštaja prekrivenog čaršafima. Nemoguće..
Koračam mrakom nadajući se da je samo trik i da će da dotrči do mene, da će mi uskočiti u zagrljaj, ali nje nema