Idalje te čekam

19. Deo

○ Nenadova Perspektiva ○

U činijici na malom stočiću nađem savijen list papira. Nešto mi govori da ga otvorim umesto zgužvam i bacim.

Uzalud me tražiš, uzalud si dolazio i uzalud se sada kaješ. Pitaš se kako znam? Znam jer sam jednom ovaj bol već prošla, znam jer si i sam svestan šta si izgubio. Žao mi je Nenade što nisi imao hrabrosti da dozvoliš ovoj ženi da te zavoli. Žalim što te nikada više neću videti..tako je najbolje, ne traži me, nećeš me naći. Veruj mi, nemoj da podižeš pogled svaki put kada ti se učine moji koraci, ili kada osetiš miris mog parfema. To nisam ja, neću biti tu. Oterao si me od sebe, a ko zna šta je sudbina mogla da nam donese, samo da si ti imao malo više hrabrosti. Odlazim i ne vraćam se, želim ti da ti vreme koje dolazi donese samo najbolje i najlepše blagodati života, ali da ti nemaš sa kim da podeliš tu sreću.
                                 ~Tebi Nenade

Čitam ovo njeno pismo a u sebi kao da se raspadam, osećam da suze naviru na oči i brzo odem do terase. Kako sam samo mogao da joj to uradim? Ona mi je otvorila dušu, pokazala svoje slabosti, a ja? Ja sam je oterao od sebe.. Vraćam se unutra kada više ne osećam tečnost u očima i polako napuštam stan koji idalje odiše kao da je ona još uvek tu, kao da će svakog trenutka ušetati onako gromoglasno kako samo ona ume. Polako koračam trudeći se da svaku sitnicu zapamtim.
Na izlasku uzdahnem i odškrinem vrata

M: Oo pa to si ti

Na trenutak me nešto preseče ali kada ispred sebe ugledam samo sedu staricu, šamar realnosti me trgne

N: Dobro veče, izvinjavam se vrata su bila otvorena i ja sam..

M: Otišla je sine

Magda me tužno gleda, a ja samo oborim glavu kao poniženo dete pred njom

M: Otišla je i neće se vraćati.. Dolazila je kod mene,pozdravila se, i rekla da je ljubav najgluplja laž u koju je najviše verovala...

N: Znate mi smo..

M: Nemoj meni da se pravdaš sine, tamo gde si trebao da kažeš sve što ti je na duši si već zakasnio

Pruži mi mali rozi ključić obojen lakom za nokte

M: Ostavila mi je na čuvanje, a ti kad ti bude teško dođi ovde da se podsetiš

Starica se samo okrene i krene ka vratima svog stana, na dovratku zastane i suznim očima me pogleda

M: Mislite deco da je život pred vama, a ni svesni niste koliko brzo godine prođu i koliko je teško kajanje u samoći..

Ona nestane iza belih vrata, a ja samo sednem na stepenice. Nema suza da krenu, a u sebi se lomim na najsitnije komade. Šta sam za Boga miloga to uradio..