Platinasto srce

26. deo

"Kad ti jedan ode ti se okomiš na drugog..."- brecnem se na očev komentar koji sam trebala da čujem, ali da ne čujem i sela u stolicu.

"Nenad je Tadijin najbolji drug..."

"To te ne sprečava da se motaš oko njega. Misliš da ne vidim kako te mazi? Rešiću se ja i njega..."

"Pusti je da jede..."- mama je tiho šapnula dok sam ja iz šolje vadila poslednje kriške raznog voća.

"Prestani da me ućutkuješ."- mrko je pogledao i bacio pribor u tanjir. Zbog čega smo se obe trgle.

"Idi da odmoriš..."- mama mu je po prvi put odgovorila bez mnogo straha u očima.

"Teraj se."- zarežao je i ustao od stola gurnuvši besno stolicu. Krenuo je u kuću ali neki nemir nije mi dao da ga tek tako pustim da ode.

"Nenad ne mazi mene već Tadijino dete koje ja nosim...."- okrenuo se ka meni sa zverski pogledom u očima i prišao nazad stolu.

"Ponovi."- oslonio se o njega i prostrelio nas obe pogledom. Iako mama nije znala kao ni on, stala je u moju stranu gledajući me pogledom punim sigurnosti.

"Trudna sam, deseta nedelja..."- u trenu sav pribor i tanjiri da stola završili su na podu, kad je divlje rukama sve oborio. Nenad se za čas stvorio tu, primetivši da će nastati problem. I dalje sam sedela u stolici dok je mama stajala uplašeno sa strane. Prišao joj je i uhvatio je za kosu grubo zbog čega sam krenula da ustanem, ali me Nenad zadržao i vratio u stolicu.

"Kurva ne može da rodi ništa bolje od kurve..."- gurnuo je ka stolu za koji se zadržala, a onda krenuo ka meni, samo što je brzo odustao kad je iza mojih leđa video Nenada.

Mama nam je prišla i skupila se uz Nenada kao da je on jedini spas koji sada imamo, što je i bio. Nevena je uplašena prišla sa kesama punim svega što je donela iz marketa i zastala na stepenicama terase.

"Šta se ovde desilo?"- obišla je staklo razbacano posvuda, a onda je Nenad i nju privukao do sebe.

"Mislim da treba da odete da se smirite, generale..."- mirno je rekao uzimajući od Nevene kese.

"Sve sam vam dao, vraćate mi kao obične fuksetine. Znao sam da će tako biti. Žene su takve. I samo da znaš, taj kome se raduješ i iščekuješ ga, jutros je u zoru poginuo. Javili su mi..."- stegla sam Nenadovu ruku na svom ramenu posmatrajući kako moj otac nemilosrdno i hladno odlazi nakon ovih reči.

"Nenade..."- drhtavo sam prošaputala. Spustio je kese i sageo se do mene hvatajući dlanovima moje obraze.

"Samo želi da se potreseš Lejla. Siguran sam da ovo sve nije istina. Tadija je profesionalac, tako mnogo puta je išao na misije. Zvaću glavni štab, proveriću sve, samo ostani mirna..."- suze su mi od šoka same potekle niz obraze, a on ih je brzo palčevima obrisao.

"Diši...duboko i mirno..."- šaputao je duvajući blago u moje vlažno lice osvežavajući ga. Mama mi je brzo donela vodu i sela pored mene hvatajući me za ruku.

"Misli na bebu mila, budi hrabra..."

Nastaviće se....