Platinasto srce

31. deo

~par nedelja kasnije~

Posmatrao sam sa vrta kako je privija uz sebe i svojim mekim prstima prelazi preko njenog malog tela. Iako je bilo vruće njih dve su uživale jedna uz drugu. Spustila ju je u naš krevet obazrivo pazeći da je ne povredi, a onda legla pored nje. Ušuškala je u svojim rukama nežno je milujući, a potom joj pomogla da od nje uzme ono što će joj pomoći da raste.

Prišao sam zatvarajući vrata, a onda se uvukao u krevet do njih. Želeo sam taj magičan događaj da gledam iz blizine. Podigla je pogled na mene i osmehnula mi se milo, ali i umorno, bila je hrabra za sve i srećna, ali joj se u očima video vapaj za malo sna.

"Uzeću je čim je nahraniš, da se malo odmoriš..."- šapnuo sam mrseći njenu kosu u kojoj su moji prsti bili uveliko. Poljubila me zahvaljujući se, a onda smo oboje pogledali u naše malo pola-pola. Bila je savršeno biće, darovano mirom koji bih osetio čim si u njenoj blizini, a bila je tako pametna iako je tek došla na ovaj svet.

"Je l idalje boli?"- upitao sam videvši koliko su njena mala ustašca grubo i hitro grabila njene meke bradavice.

"Pomalo, ali već sam se ubacila u štos..."

"Naravno da jesi, nisam ni sumnjao da hoćeš..."

"Volim te Tadija..."- time je ponovo zadobila moju pažnju. Spojio sam nam usne u mek poljubac praveći telom dovoljno prostora za stvorenje među nama.

"Volim i ja tebe Lelo. A i ovo malo čudo koje si hrabro donela na ovaj svet da ga volim još više jer je deo tebe..."- oslonila je čelo o moje pridržavajući rukama naše dete.

"Ostvarujem tvoje snove..."

"Moja san je već ostavern. Ti si pored mene. Ostalo su sve kašičice meda koje idu uz sladak život sa tobom..."- ponovo su nam se usne uplele jedne o druge, a onda je maleno stvorenje među nama prekinulo taj trenutak svojim tužnim jecajem.

Pogledao sam je sa puno razumevanja i pažnje, a onda strpljivo sačekao dozvolu da je uzmem u svoje naručje. Nije više bila gladna, sad je samo bila želja zagrljaja.

Uzeo sam je u svoje ruke i oslonio njen majušni obraz o svoj. Umirila se sklopljenih okica.

"Odmori se mama, odradila si dobar posao danas..."- uštinuo sam je kratko i blago za obraz, a onda ustao.

"Prijalo bi mi da se konačno istuširam. Ako ti zatrebam naći ćeš me tu."- namignuo sam joj i dodao.

"Zainteresovan sam. Samo da uspavam ovo malo i rado ću Vam se pridružiti..."

"Nije sad trenutak. Grozno izgledam, treba mi da se prvo sredim sama sa sobom..."- namrštio sam se i vratio se na krevet do nje.

"Rodila si nov život i potpuno mu posvetila svoj, molim te da ne govoriš tako. Savršena si mi, prelepa, prezgodna i jedva čekam da se malo oporaviš od svega da te ugrabim i izlečim malo na svoj način..."

"Fališ mi tako, znaš? Nije mi ni do čega, ali mi je do tebe. Želim te, a nekako te nemam..."

"Samo želim da se odmoriš, ako misliš da već jesi. Neću ti ništa više reći osim..."- primakao sam joj se sleškajući se zavodljivo i slobodnom rukom prešao preko njenog golog struka.

"...ne bih ti bio u koži večeras kad te dohvatim.."

"Ne lupaj..."- primakao sam je k sebi i nežno poljubio njen vrat. Nasmešila se spuštajući dlan na moj obraz, a onda sklopila oči. Zasisao sam resicu njenog uha, a onda šapnuo "Igraću se sa tobom celu noć malena, dah ću ti oduzeti sa tih mekih usnica..."- ustao sam ostavljajući je u misteriji i mašti, a onda se prepustio svojim omiljenim dužnostima- onim očinskim.

Izašli smo iz sobe, a onda krenuli niz kratak hodnik do njene. Uneo sam je u tu prijatnu prostoriju i proverio da li je već zaspala.

"Gledaš me, gledaš. Ista si mama, ništa me ne slušaš...."- iskezila se milo kad sam je spustio u krevetić i nastavila da me gleda pravo u oči. Kao da tačno zna i ko sam i koliko je volim.

"Ti si nešto najlepše, pored mame, što sam ikada imao u svom životu..."- pričao sam joj kao velikoj dok me ona pomno slušala.

Nastaviće se...