Theo's secret

Black

"Znaš, Ay... Mogla bi jednom da obučeš haljinicu kada ideš negde i konačno da svet shvati da si žensko."

Katherine komentariše modne detalje prelepe mršave devojke koja koluta očima. Kao i svako jutro. I veče. Svaki put kad idu nekuda zajedno. Ovog puta su išle u školu, a Aylin je nosila, kao i obično, crnu široku majicu sa natpisom "Metallica", crne pantalone i bele starke koje su, zajedno sa plavom negovanom kosom, razbijale tu crnu monotoniju. To je izgledalo kao kad biste navukli na kostur ogroman crni džak, obzirom na to da je bila premršava. Bez obzira na njenu mršavost, bila je i dalje lepa sa tim morskoplavim očima i plavom dugačkom kosom koja joj je padala u uvojcima preko malih leđa.

Nije odgovarala na Katherinino postavljeno pitanje koje je postalo svakodnevnica u njenom životu, već je samo spustila glavu pokušavajući da ne sluša Katherinine priče o bendu za kojim ludi. Istog trena, kada je spustila glavu, primeti da njene snežnobele starke više nisu tako bele. Obe su umrljane prašinom, ali je jedna dominirala sa ogromnom blatnjavom flekom na sebi. Iskreno, nije je bilo briga. Lepe su i kada su prljave.

"...I Harry je ond... Šta to gledaš?" Kath prekide sebe uočivši Ayin pogled nadole i ne dopustivši Aylin da joj odgovori nastavi: "Bože, Aylin, misliš li to da opereš?"

Ay kratko i veoma nezainteresovano odmahnu glavom, a Katherine poče da cokće podsećajući Aylin na njenu majku. Koja više nije tu.

"O, jebem ti! Aylin, nemoguće je da te mrzi da ih očistiš!" Kath je iznenađena, a Aylin je taman pomislila da dâ primedbu na njenu obuću, ali njene, takođe bele patike, bile su čiste kao sneg. Pomirljivo slegnu ramenima.

"Jesi li učila za test iz matematike, Kath?" Ay je upita kako bi skrenula sa njoj dosadne teme, a Kath se samo iskezi. Naravno da nije učila, šta je Ay očekivala? Katherine mrzi matematiku.

"Nadam se da će moj Ajnštajn da mi pomogne... Malo" Katherine pokaza mali prostor između palca i kažiprsta, molećivo pogledavši Aylin. Naravno, Ay je bila ta koja je prozvana Ajnštajn u školi jer je bila odlična prirodnjikinja i matematičarka.

"Hoću samo ako mi napišeš lektiru iz Engleskog." nezainteresovano reče protrljajući blago nos što je bio njen nazovi "tik", kao i to da grize usnu. I svima je izgledala slatko dok je to radila. Samo njoj nije.

Engleski nije volela preterano, valjda jer je morala puno da priča. Ona je volela komunikaciju, ali komunikacija o patetičnim glupostima kao što su "Romeo i Julija", lektira koju rade ovog polugodišta, ne može da se svrsta u nešto što voli. Naravno, nije imala ništa protiv ljubavi. Znala je da zavoli i da se veže za neku osobu, ali je toliko nervirala ta glupost Romea i Julije. Poubijali se zbog ljubavi. Svi to smatraju tragedijom i lepim delom, Aylin je to smatrala ničim više nego glupošću i budalaštinom. I svi je mrze zbog njenog mišljenja, kao da nema pravo da misli šta ona želi, već da oni upravljaju njenim mislima. To im nije dozvolila, pa su je i zbog toga mrzeli. Nisu mogli da manipulišu njome.

"Okej."

To je bilo poslednje što je Katherine rekla uzdahnuvši na putu do škole, a zatim je izvadila svoj rozikasti sjaj iz džepa i počela da ga razmazuje na usne. Bila je lepa. Imala je smeđu, gustu kosu koja je padala do ramena, zelene tople oči i pune usne. I mali nos kojeg bi svaka devojka poželela. Bila je izuzezno zgodna. Imala je malu manu. Umela je da psuje kao kočijaš kada je ljuta, tužna, iznenađena, besna, pa čak i srećna. Tačnije, uvek. I, ono što je najviše nerviralo Ay, bila zaluđena modom. Mrzela je kada joj prigovara zbog njenog izgleda. Iskreno, samo je ona imala nešto protiv dok joj deca u školi uopšte ne prilaze. Valjda zbog toga što je bila ponekad nedruštvena i čudna i imala je razlog za to. Svi su želeli da se druže u početku školske godine sa njom samo zato što je bogata i specifična, lepa. Poreklom je polu Britankinja, polu Turkinja, a živi sa tetkom u New Yorku koga i nije baš volela. Njen otac dolazi iz ugledne porodice u Turskoj. Zbog toga je i dobila tursko ime Aylin kojeg ljudi uglavnom ne pamte iako je u Turskoj to jedno od najlepših imena. Kako bi im bilo lakše, zovu je Ajnštajn po potrebi... Ili Barbie. Taj nadimak je mrzela više od svega. Nastavnici je zovu samo po prezimenu. Ni to nije volela.