Fireproof

Chapter 36

„Pa?" Lottie mi se obrati, kada zatvorim vrata kuhinje. Nije čak ni sela, verovatno misli da će ovaj razgovor trajati prilično kratko, u šta ja baš i nisam sigurna.

„Sedi." Pokažem joj rukom prema stolici i ona ubrzo sedne i pogleda me s iščekivanjem da počnem razgovor.

„Mislim da pre svega postoji nešto što bi ti meni volela da kažeš." Umesto da razgovor počnem tako što je bez prestanka ubeđujem da ostane ovde, počnem ga sasvim smireno i opušteno.

„Da, zapravo.. volela bih da te pitam nešto." Pokažem joj rukom da može da uradi to odmah, čak i ako sam to pitanje jasno mogla da predvidim i pre nego što ga je izgovorila.

„Zašto ste mi uzeli telefon i.. zapravo.." nakratko zastane. „Zašto si onog dana dozvolila mom kretenu od brata da uzme moj telefon i pročita sve što piše u njemu?"

„Jer.." zastanem. Oh. Moj odgovor na ovo pitanje nije bio isplaniran i to je zaista, zaista loše. „Jer sam.." počešem se po glavi. „Pa.. vidiš.. on je.. mislio je da si.. mislio je da si uhvatila neku sliku gde je on.. gol? I onda... plašio se da ćeš je pokazati prijateljima i eto." Skupim usne u jednu crtu i udarim se u koleno.

Da, definitivno nema pametnija posla da radi u životu, Everly, već da hoda po kući i slika Louisa golog.

Naravno.

„Oh." Lottina reakcija je sasvim drugačija nego što sam očekivala. Zapravo mislim i da je nasela na tu glupu laž.

„Izvini u njegovo ime. Sigurna sam da mu je.. sigurna sam da mu je užasno žao što je morao to da uradi."

„Da, sigurna sam da jeste." Nisam mogla tačno da procenim da li je ovaj odgovor bio sarkastičan ili nije, ali kao da je to i bitno uopšte.

Par sekundi ćutimo i Lottie ubrzo ustane sa stolice.

„Ništa onda, idem ja."

„Ne, ne, stani." Uhvatim je za ruku i nesvesno povučem nazad toliko jako, da zadnjicom tresne nazad na stolicu. Okej, možda sam malkice preterala?

„Da?" odgovori mi pomalo zbunjeno.

„Ovaj.. kako stoje stvari sa tobom i Jeremyem?" lice joj se pomalo snuždi kada spomenem njegovo ime.

„Pa.. dobro. Da, dobro." Isformira lažan osmeh na licu.

„Znači loše?"

„Šta? Ne. dobro." Skrene pogled.

„Loše."

„Da, loše." Znala sam. Tako sam znala. Znala sam da on ne može da voli, iskreno voli nekoga i izdrži sa nekom osobom toliko dugo. Znala sam da to ne može da se dogodi kod njega. Znala.

U ovom trenutku bih najradije ustala, otišla tamo i zadavila ga. Ali zadavila.

Kako mi je moglo pasti i na kraj pameti da se Jeremy zaista zaljubio u Lottie? Ja sam sišla s' uma, potpuno. Trebalo je odmah da ga iskopam u dupe i izbacim napolje na glavu, čim sam saznala da se zabavlja sa njom.

Ona ne zaslužuje dodatni bol u životu.

Nije fer.

„Želiš li da pričaš o tome?" pokušam da delujem smireno, ali baš i nisam sigurna da deluje. Verovatno izgledam kao poludela, jer mislim da u ovom trenutku to i jesam.

„Ne, ja.." pogledam prema njoj i ohrabrujuće joj se nasmejem. „Da." Nasmešim se.

Volela bih da čujem šta je taj gad napravio i da mu to vratim istom merom. Ili možda čak i gore.