Postala mu je sve u onom momentu kada mu nije trebao niko, kada nije želeo nikog. I bila mu je zabranjena a zabranjeno je oduvek bilo i najslađe.
•Priča je samo moje vlasništvo, plod moje mašte i svaka sličnost sa stvarnim događajima i ličnostima j...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Kažu da čoveka najviše na svetu boli bol voljene osobe. I sad shvatam da je to zaista tako. Gledam ga kako glumi hrabrost i jačinu a znam da će se u svoja četiri zida raspasti od plača, a onda pogledam u svog brata koji gleda u prazno. Ne pomera pogled sa mesta na kome se nalazi njena slika. Slika na kojoj se smeje. Slika nastala pre svega nedelju dana. Moj brat i Varvara imali su poseban odnos, bili su zaista najbolji drugovi od malena a Kosta i ja.. to je duga priča. Pogledi nam se sretnu slučajno i sve to potraje par sekundi a deluje da traje celu večnost, kao hipnotisana njegovim očima pođem mu u susret. I kako stanem pred njega zaboravim sve što sam htela da mu kažem, a ja imam mnogo toga da mu kažem. Tako, bez ijedne izgovorene reči s očima punih suza obgrli me i zaplače kao dete u mojim rukama.
"Hvala ti što si došla." izgovori kroz jecaj kada spusti ruke s mene. Bože, kako bih volela da taj zagrljaj traje zauvek. Znam da ima i on meni puno toga za reći a isto tako znam i da neće reći ništa. I čudno je, jako je čudno dok mu ljubim obraz a pre par večeri ljubila sam mu usne. "Hvala što si tu."
"Zaslužila je svu ljubav ovog sveta. Dolazak na ovo pišljivo groblje je najmanje što mogu da učinim za nju." govorim s knedlom u grlu. Ne, ne želim i ne mogu da verujem da je više nema. Moja starija sestra, moja najbolja drugarica, oslonac, podrška.. Bila je i ostaće sve to.
Isto kao i Nikolaj, i nas dvoje gledamo njenu sliku jer sad je to sve što nam je od nje ostalo. Konstantin obriše suze kada Matej sa Kaćom uđe u kapelu i navuče na lice masku pribranog čoveka. Sve je samo nije pribran. Za njima dvoma uđu mama i tata a onda i ostatak naše familije. "Majkino oko lepo. Kosice moja mirisna.. Zašto nam je uze Bože?" zakuka Katarina a za njom zajecam i ja.
"Izvedi je napolje Kosta." čika Matej kaže i blago me pogleda sa bolnim smeškom na licu. Konstantin me bez reči uzme za ruku a kako izađemo iz kapele, svoju jaknu skine i prebaci je preko mojih ramena. I opet tišina. Tišina puna bola, tuge i patnje. Stvarno Bože, zašto si je uzeo?
"Dođi kod mene, smrznućeš se." privuče me sebi da me utopli iako ja iznutra gorim već danima. "Jel ti je bolje Nađice?"
"Biće. Jel tebi bolje?" pitam želeći da ga slušam. Sve što mi je potrebno u ovim momentima je njegov glas. Stvari između nas su prilično zategnute već nekoliko meseci i tvrdim da sam ja lično odgovorna za sve što se između nas dogodilo za to vreme. Trebala sam da sedim mirna, sada ne bismo bili u tako čudnoj i neprijatnoj situaciji. Plašim se da podignem pogled prema njemu. Umreću od te tuge. Umreću.
"Samo želim da se probudim iz ove noćne more, da je zagrlim i da joj kažem da je krava i da je volim najviše na svetu, da je poljubim makar još jednom." Kosta nikad nije krio koliko voli svoju sestru. Svima je sa ponosom pričao o njoj, o svojoj vili i kako je čika Matej umeo da kaže o svojoj prvoj i najvećoj ljubavi. "Želim da ovo nije stvarnost. Po prvi put u ovom životu želim da ja nisam ja. Ne želim da patim za njom, želim da se smejem sa njom. Želim da još jednom čujemo ono njeno bato, da mi se još koji put uvuče noću u krevet jer grmi.."
"Znam da želiš. I znam koliko sve to nisi voleo čak iako si nju voleo kao nikoga.. mnogo mi nedostaje, Kole. Ne mogu ni da zamislim kako je tebi."
"Nemoj ni da zamišljaš." gorko reče podigavši mi glavu prema svojoj. "Užasno je. A ti mala moja, ne zaslužuješ ništa slično u svom životu."
"Konstantine.."
"Ne Nadežda." kao da predoseti, odbrusi mi pomalo ljutito i skloni se od mene. "Pogrešili smo. To nije smelo da nam se desi. Makar sam ja trebao da mislim o onome što radim. Neću da budeš povređena. Neću baš zato što te volim ovako kako te volim. I zato što ni Varvara ne bi htela da budeš povređena a ja nisam neko ko može da ti se maksimalno posveti."
"To si mogao da mi kažeš i pre nego što si mi onu noć skinuo nevinost. I tada si mogao da brineš o tome hoću li ili neću biti povređena." nisam povređena nego besna i tužna. Od toliko njih...
"Nađa.."
"Nemoj ti meni Nađa." zapretim mu prstom. "Dobio si šta si hteo i više ti ne trebam. A i ja sam glupa, od toliko njih koji bi mi poklonili svet ako im zatražim, ja se zakačim za glavnog mangupa i najvećeg skota. Tako mi i treba." opsujem samu sebe i ćutke nastavim da sedim pored njega. Gleda me bez treptanja. "Ali ne brini, to će ostati među nama do kraja. Niko nikad neće čuti da se ta noć desila."
"Nemoj da se ljutiš na mene. Stavljaš me u nezgodnu poziciju sada. Shvati da kad bi započeli nešto... Nikolaj bi nas oboje na mrtvo ime ubio, brat ti je ludak."
"Ja sam ludak. Ti zaboravljaš da smo mi već započeli nešto kada smo spavali? Čoveče dala sam ti nevinost, šta drugo za tebe označava početak takvog odnosa? I ako te Nikolaj do sada nije ubio.."
"Druge nisu njegova sestra i boli ga kurac Nadežda. A ti si njegovo najrođenije i ubio bi me ko kera kada bi čuo da sam bio s tobom. A i ti bi bila u nevolji. Zašto ne razumeš?" znam da jeste upravu. Nik bi ga zadavio golim rukama ali moje srce odbija da prihvati to kao nešto istinito. Ja sam do srži zaljubljena u njega. Zašto on to ne želi da razume?
"Razumem." slažem ga. "Sve ja razumem. Otišla sam unutra. Nemoj dugo da ostaješ, razbolećeš se." vratim mu jaknu i uđem natrag u kapelu i odmah me osećaj krivice preplavi. Nisam trebala da pričam o ovome s njim danas. Kada je ušao unutra više me nijednom nije pogledao a ja sam krišom gledala sve vreme u njega. Možda je stvarno bolje da se neko vreme izbegavamo. Možda tako sve ovo prođe.
Ćao ćao dragi ljudi! Evo nas u novoj/staroj priči koju ste s nestrpljenjem čekali. Jednom davno započela sam Nadeždinu i Konstantinovu priču koju nikada nisam završila. Sada mislim da je pravo vreme za to. 🥰 Hvala na strpljenju, a ja ću se potruditi da opravdam sva vaša očekivanja što se njih dvoje tiče. Uživajte! Volim vas! ❤️
