Manon je stajala nasred sobe, rukama stezajući posteljinu oko svog nagog tela. Osećala se kao da ponovo stoji na onoj ivici zgrade, istu bespomoćnost, istu bol, i ponovo nije imala izlaza iz ove besmislene situacije. Ona je trebala da se uda za protivničkog igrača neke kriminalne organizacije ; po rečima njenog brata, sklopio je ugovor za dobrobit obe strane. Manon do ove godine nije znala da je njen pokojni otac Igor biznismen sa one strane zakona i da je oko sebe ogradio puno protivnika koji su jedva čekali da dokopaju prilike da mu naude. U pravu je, Manon , je bila njegova najveća snaga, a možda i najveća slabost. Zato je Manon, od malena , bila poslata u najbolje britanske škole, što dalje od hladne Rusije. Do skoro niko nije znao da Igor ima ćerku , a kako je ta informacija procurila, Manon je saznala za mutne radnje svoje porodice. Nije imala prevelika osećanja prema svojim roditeljima, ali moglo bi se reći da je sa ocem imala ugodan odnos i da ga je poštovala. Sećala se da ga je u manjim godinama volela jako, kao i svaka devojčica svog tatu, ali godine udaljenosti i neviđanja učinile su da oni postanu potpuni stranci.
Stefan joj nije govorio o prljavim poslovima, koji su postali legalizovani, iako Manon o tome ništa nije znala ; dovoljna je bila pametna da razume. Igora i ostatak porodice ubila je protivnička porodica čoveka koji će biti njen muž. Stefana nije bilo briga šta o tome ona misli, a ona se nije usudila da ga preispituje. Dovoljno puta joj je udarcima pokazao dokle može da ide, a znala je da može da bude i gori.
Manon se pokajala zbog ishitrene odluke. On je , kao i svaki muškarac, uzeo ponuđenu voćku i pojeo je sa užitkom. Ona mu je predstavljala malu neistraženu voćku, ukusnog ukusa, nesvesnu i nevinu. Nije mogla reći za njega da je "fin" ili dobar, jer je do tada bio "fin " prema njoj. Dok je on izlazio iz sobe, ostavljajući je golu u krevetu, shvatila je da je to što mu se podala nešto najgore što je uradila u životu. Kroz misli su joj prolazile njegove reči: „ Ne gledaj kao pomoć. Samo lakša verzija pakla."Nije tada dovoljno razumela šta joj želi reći, ali sada joj je jasno da je dobrodošla u njegov pakao. Mislila je da će da joj pomogne, kao prava mala naivna glupačica, ispričala mu je sve, a on je mudro ćutao, čekajući pogodan trenutak da joj kaže ko je zapravo. Dođavola, ona čak nije znala ni njegovo ime. Misteriozni muškarac ispod tamne maske postao je ista osoba od koje je bežala, a tako naivno je pala u njegove ruke.
Prepustila se njegovim veštim dodirima, isprva nervoza zbog svoje neiskusnosti, nije bila sigurna da li želi da njen prvi put bude sa strancem. Nije joj ostalo dovoljno vremena da o tome razmisli, jer ga je već poljubila i dopuštala mu da radi sa njenim telom šta god hoće. Ne, on nimalo nije bio fin, ali nije bio ni grub; dopustio joj je da se navikne na njega u sebi, a taj oštar i neprijatan bol još uvek oseća u sebi. Manon od te noći nije očekivala ništa; on je za nju trebao da ostane stranac koji joj je pružio jedno divno iskustvo. A onda je gorka istina promenila sve. On je bio lični Đavo koji će je oženiti, i njegovi okovi mogli su postati snažniji. Manon je nervozno navlačila haljinu na sebe, osećajući bol pri svakom pokretu. Nije mislila da će ovako bolno biti posle prvog puta, iako je on u početku bio dovoljno nežan da se ona navikne, posle se to pretvorilo u surovo jebanje. Svesna greške koju je napravila, nije joj preostajalo ništa drugo osim da pravi kao da se ništa nije dogodilo.
*
Igor Pavlečinko bio je čovek šezdesetih godina koji je počeo kao sitan lopov. Tek godine 1988. počelo je legalizirano privatno vlasništvo. Baš tada je počela da raste siva ekonomija , a rad na crno postao je isplativ. Sergej Maksimov bio je nemilosrdan, surov, bezosećajan, zloban, odvratno ljudsko biće briljantnog uma. Snažan si. Niko ti ništa ne može. Držiš se sve u svojoj šaci, onda se pojavi neko jači koji te prodrma, od tog jačeg dođe još jači i onda padaš na početak. Sergej je pravi primer za to, da od snažnijeg postoji snažniji. Sergej jeste bio veoma pametan i taktičar, sve dok nije dogurao do vrha i mislio da mu niko ništa ne može. Dogodilo se u pravo suprotno - posle svega dva meseca bio je izrešetan , i pola njegove porodice bilo je ubijeno, dok je od njegovih pet sinova , jedino Dominik ostao živ. Jedina nada za porodicu Maksimov bio je bio Jakub, koji nije želeo zbog dvojice sinova da se uvlači u taj mračni svet. Jakub je bio primoran da celu porodicu drži na okupu i vodi otvoreni rat sa Pavlečinkom, nekadašnjim partnerom svoga starijeg brata. Igor ih je izdao, a izdaja se u njihovom svetu nije praštala. Otvoreni rat između porodica započeo je samo zbog jedne reči Igora, i ta " reč" je bila kraj za Sergeja Maksimova. Igor je posle Sergejevog ubistva morao da se pritaji i uz godine postajao sve snažniji. Do 1993. -e godine, većina banaka pripadala je podzemlju, ubistva su bila sve češća i ubijali su sve koji im nisu plaćali reket. 1998. godine razvila se kupovina legitimnih preduzeća i firmi.
