fight for my heart

5. "Emocionalno nestabilan, onda?"

Chapter 5
Kada se Sean vratio nazad u školu, nastane velika gužva. Ko god da ga je pitao šta mu se desilo, odgovorio im je da ga je brat vodio na odmor u Evropu (što nije bila totalna laž).

"Jesi okej?", Chad ga pita dok čekaju da zvoni, kako bi izašli na užinu. Sean se klacka napred-nazad u stolici, praveći grimasu.

"Ne baš. Kako se čini, lekovi više ne rade svoj posao, tako da moraju da me prebace na nove", Sean kaže i počinje da cepa krajeve papira iz sveske, samo kako bi ih bacio na sto.

Chad se mršti zabrinuto. "Da li znaš zašto ne rade? Možda-"

"Ne znam i nije me briga", prekine ga i prevrne očima, samo kako bi dobio istu reakciju od svog prijatelja.

"Trebao bi da se bolje brineš o sebi, Sean, nije zdravo-", i tada se oglasi nepodnišljivi zvuk zvona i Sean izdahne s olakšanjem, očima tražeći sitnu devojku sa dugačkom crnom kosom zavezanom u visoki rep ispred učionice.

Danas je odlučan da će dopreti do Sky.

"Hey kretenu! Nisam završio, gde si pošao?", čuje kako Chad viče za njim kada Sean skoči sa svog mesta, skuplja svoje stvari, zadržavajući Sky u svom videokrugu. Ignoriše ljude na hodniku koji mu mašu i fokusira se na njenu siluetu, prateći je u stopu.

Sean počinje da sumnja u njegovu zadnjo-sekundnu odluku kada se nađe na stepeništu biblioteke na zadnjem spratu.

Kako sam, jebote, dospeo ovde?, upita se, ali sada nema vremena za sumnju. Skriva se pored malenog zida koji uspe da ga sakrije da ga Sky ne vidi kada se okrene, proveravajući da li ima nekoga, pre nego što nestane iza vrata. Sean izbroji do pet nakon što odluči da priđe vratima.

Ovo je najviši sprat, Sean pomisli. Da li ova škola zaista toliko visoka?, uzdahne i namešta tregere svog ranca, pa otvara vrata polako. Podiže pogled ka stepenicama kako bi video da li je neko tamo, pa ulazi unutra. Polako se penje, pomalo uplašen da bi Sky mogla da iskoči niodkud, ali onda se izgrdi u mislima, jer poenta je bila da priča sa Sky.

Imam osećaj da sam špijun, Sean klime glavom i nasmeje se za sebe, stigavši do kraja stepenica. Onda otvara još jedna vrata i shvati da se nalazi na krovu biblioteke. Pa naravno, Šerloče.

Brzo pređe preko područija, očima tražeći Sky, a osmeh koji mu je igrao na usnama spada istog momenta kada je vidi kako sedi na ivici krova, noge opuštno viseći sa iste.

"Sranje, nemoj da skočiš!", Sean vikne, jurnuvši brzinom svetlosti do nje. "Biće bolje, obećavam, ovo nije način da-", prekine se u sred rečenice kada primeti uplašen, zbunjen pogled na Skyinom licu.

"O čemu ti to pričaš?", Sky progovori, nakon što je buljila u Seana – kako se njemu činilo – satima. "Šta češ ti ovde? Kako si me pronašao?"

Svo samopouzdanje i hrabrost u Seanu odleprša, dok pokuša da smisli opravdanje. Pratio sam te ne izgleda kao baš najbolji odgovor, a i Sean ne može baš da misli kad ga Sky tako osuđuje.

"Ja... ja sam došao da uhvatim malo svežeg vazduha", kaže konačno i gura ruke u džepove, pa se okrene kako bi video pogled koji se pružao, suzivši oči u pokušaju da izgleda ozbiljno. Sky slegne ramenima, kao da je očekivala drugačiji odgovor.

Bio bi iznenađen koliko malo ljubaznosti može da vredi.

Sean proguta pljuvačku koja mu je zastala u grlu kada mu Raphaelove reči rpođu kroz glavu, i izdahne postiđeno, osećajući kako mu se okrene u stomaku.

"Zapravo, ja...", počinje. Začudo se oseća neobično zbunjeno. Nije siguran zašto. Nije bio tip osobe koja je morala da promisli stvari pre nego što odluči da progovori, ali sa Sky, zna da mora da bude oprezan. "Ja... sam hteo da se izvinim za celu stvar sa maturskom... stvari", kaže u jednom dahu, a ideja da mu je zapravo žao ostavi čudan ukus na njegovom jeziku.