Dok je Manon čučala pokraj muškarca koji joj je spasio život i muškarca koji joj je oduzeo nevinost, ugledala je muškarca koji je zapalio njenu dobrotu. Stefan je imao izraz lica koji joj je govorio mnogo, a znala je da više neće imati potrebu da se suzdržava. Ljuto, kao da je pogledom lomila, a Manon se osećala kao da će se od siline raspasti. Ostavila ga je u požaru, a on je, poput Feniksa, digao se iz pepela. Podigao je jedan prst, samo kažiprst, i uperio ga u nju, tako joj poručivši: „Možeš da bežiš, ali si moje vlasništvo." Stefan nije imao snage da ustane; da je imao, prišao bi joj, a onda bi mu platila za sve što je izreširala ovo veče. Ustala je iz čučnja, svesna da mora da beži što dalje može i da se dobro sakrije.
Manon je uspešno nedelju dana bežala od brata, koji joj je agresivno bio za petama. Nije je planirao fizički zlostavljati ili ubiti, kao što je ona mislila. Uprkos tome što ga je razočarala, dopustivši Konstantinu da je ima i njega zaključala u sobi, ostavila ga je da se bori za nju. On je imao bolje planove za nju. Razumeo je njene poteze, taj poznati očaj da se spasi od onoga što joj sleduje. Svaki čovek ima instinkt da preživi. Poput lanca ishrane, svako je postavljen na trofičkoj piramidi; ona je potrošač drugog reda i nesvesna svojih mogućnosti. Stefan joj je dopustio da "beži"; zapravo, Manon je mislila da mu uspešno beži, ali oko nje su bili ljudi koji su je pratili i bila mu je na dohvat šake. Mogao ju je uzeti kada god je hteo, a ovo je bila njegova kazna. Dok je Manon mislila da se sa njim igra mačke i miša, on je uspešno ugovarao poslove. Kiril Dimitrevich Medvedev je biznismen iz Sankt Peterburga, koji je grad još uvek nazivao Lenjingrad, a Stefan mu se nije usudio protivrečiti. Kiril je imao puno para, što je Stefanu išlo u prilog, a najviše od svega što je bio lud. Kiril je važio za teškog i naglog čoveka, sa preko dvadesetak ubistava ženskih osoba za koje se zna, a ipak se o tome ćuti; a ko zna koliko je bilo ubistava za koje se nije saznalo. Prvo je uzimao devojke, pazio ih, potom ih je jebao, i onda je svakoj prerezao grlo. Ni pred Stefanom se nije libio da drži golu devojku preko stola i sa njene zadnjice jede. Na tren je Stefan pomislio da je surovo što će Manon dati ovom čoveku, samo na sekundu, jer je ona zaslužila sve najgore. Manon će dobiti pakao od života, a Stefan tako svoju osvetu.
Stefan je uživao da promatra svaki njen korak, uživajući u iluziji njenog oslobođenja. Manon je bila uverena da je našla način da mu pobegne. Dok je noć padala, Manon je pronašla skrovište u napuštenoj zgradi na periferiji grada. Uz sebe nije imala dovoljno novca da odsedi u hotelima, a i nije se mogla prijaviti u hotel jer bi je Stefan tako brzo pronašao.
Dok se noć polako spuštala nad napuštenom zgradom, Manon je pokušavala da se smiri u mračnom kutu, svesna da nije daleko od opasnosti. Ispod su se čuli koraci; bilo je to jedva čujno šuštanje. Zgrčila se. Dok su se koraci približavali, Manon je sve više osećala strah. Bila je u napuštenoj zgradi i svako je ovde mogao doći. Iznenada, vrata su se otvorila, a unutrašnjost su ispunili ljudi u crnim jaknama. Visoki i krupni. Izrazi lica bili su hladni, bez emocija. Preklopila je usta šakom kako bi stišala zvuke svog disanja. Jedan od njih, viši, govorio je nekom vrstom autoriteta: „Nađi je." Glas mu je zvučao kao snažna grmljavina. Pet muškaraca se razdvojilo, pretražujući prostoriju. Manon je znala da joj nema spasa. Sedmorica muškaraca, visoki i krupni, a ona jedna, mala i sitna devojka, nije imala nikakve šanse protiv njih.
„Evo je," povikao je jedan od njih.
Manon je potrčala prema izlazu, ali su je oni okružili; svi su se približavali, a ona je osećala kako joj srce ubrzano kuca dok se suočavala s pretnjom. Jedan ju je brzo i agresivno zgrabio, a Manon nije imala nikakvu šansu osim da vrišti. Jedino što se čulo u mrklom mraku bili su njihovi koraci i njeni krici koji su polako počeli da blede.
*
Manon je stajala pred Stefanom. Kada su je pokupili oni muškarci u crnim kožnim jaknama, znala je da ju je Stefan pronašao. Nijednog trenutka nije pomislila da je neko drugi, jer niko osim Stefana nije jurio za njom.
