Srce zveri II

Dvadeset sedmo poglavlje - Bazen

Dragan

,,Skloni se od mene! Nerviraš me!" Jasmina je nervozna, ne dozvoljava mi da je diram, da je gledam, ljubim, ma ni da joj se obraćam.
,,Zašto si ljuta sad?" pitam je sa prekrštenim rukama, već je počela da me nervira sa tim njenim promenama raspoloženja. 
,,Nisi me grlio kad sam se probudila jutros!"
,,Pa grlio sam te kada smo zaspali! Možda sam se okrenuo u snu..." pokušavam da se opravdam jer ne želim svađu dok nam je dete tu negde okolo, čak i ako nisam kriv.
,,Ko ti je rekao da smeš da okreneš?!" drekne na mene.
,,Izvini..." na moje izvinjenje sam frkne frustrirano i napusti dnevni boravak.

Pms... Najebao sam...

Odmahnem glavom i odem napolje. Napolju je već otoplilo, ovo doba godine je predivno ovde. Pogled mi padne na obalu ispod kuće, na savršen ritam plime i oseke, vodu koja svetluca pod suncem i talase koji udaraju o stene u vodi.

Šteta što ne možemo na plažu...

Pomislio sam i pogledao Vukašina koji se igrao u hladu kraj bazena. Nasmejao sam se i prišao mu.
,,Imaš li jedan autić za mene?" seo sam pored njega, a on me je pogledao sa smeškom.
,,Izvoli, tata!"

Igrao sam se sa njim neko vreme, a onda mi je palo na pamet da proverim vodu i bazenu. Bila je dovoljno topla za kupanje, a meni bi prijalo da otplivam par dužina.
,,Vule, je l' bi voleo ti da te tata nauči da plivaš?"
,,Da!" lice mu se ozarilo čim je to čuo, bio je oduševljen mojim predlogom. Ustao sam i stavio ga sebi na ramena pa otišao u kući na sprat.

Odveo sam ga u njegovu sobu da pronađemo kupaći. Njega sam ostavio da se obuče, a onda sam se pretvrio u senku. Na prstima sam ušao u spavaću sobu gde je Jasmina spavala. Tiho sam se odšunjao do ormara i pomolio bogu da fioka ne zaškripi kada je otvorim. Uspeo sam da nečujno uzmem šorts za kupanje i otišao u kupatilo.

Izašao sam za minut, spreman za letnju zabavu sa mojim sinom.

Sišao sam nazad do Vukašina, koji je već stajao pored bazena, skroz spreman, sa onim širokim osmehom koji me je uvek rastapao.
„Spreman, šampione?" upitah ga i podigoh visoko iznad glave, a on prasne u smeh.
„Spreman sam, tata!"

Lagano sam ga spustio u vodu, pridržavajući ga ispod ruku. Osećao sam kako mu telo drhti od uzbuđenja i malo straha. Talasi u bazenu jedva su se primećivali, ali za njega je to bio ceo okean.
„Ne brini, tata je ovde" rekoh, držeći ga sigurno.

Uvodio sam ga polako u osnove – kako da leži na vodi, kako da pomera ruke. U početku mu je bilo teško, ali nije odustajao. Posle nekoliko minuta, uspeo je da se održi na vodi uz moju minimalnu pomoć. Bio je preponosan na sebe, a ja još više.
„Bravo, majstore! Sad si ti pravi plivač!" rekoh mu, dok je pokušavao da se samostalno pomeri do ivice bazena.
„Vidi, tata, ja plivam!" vikao je, a ja sam se smejao glasno, srećan što delimo taj trenutak.

Dok smo tako uživali, primetio sam kako Jasmina stoji na terasi, oslonjena na ogradu, i posmatra nas. Njeno lice, sada opuštenije, pokazivalo je blagu mešavinu umora i nežnosti. Njen bes od ranije bio je zaboravljen. Možda je i nju smekšao ovaj prizor.

Pogledao sam je i klimnuo glavom, a ona mi je uzvratila širokim osmehom. Poslal mi je poljubac sa terase, a ja sam se pravio da ga hvatam. Ona se zakikotala i ušla u nazad u kuću.

Možda nije kraj sveta što sam se okrenuo u snu.

Nastavio sam da se zabavljam sa Vukašinom još neko vreme. Bacakao sam ga po vodi, izvodio razne akrobacije sa njim i na kraju ga jurio među ležaljkama kraj bazena. Odlučio sam da je dosta igranja napolju kada sam shvatio da nisam namazao Vukašina i da se sav zacrveneo.

Jasmina je već nervozna, ubiće me.

Umotao sam ga u peškir i odneo u njegovu sobu. Brzo sam mu namazao neku kremu da mu ne bi ostale opekptine i dao mu odeću da se obuče.

Kada sam završio sa njim, otišao sam u našu sobu da se sredim. Unutra nije bilo nikoga pa sam uzeo čistu odeću iz ormara i otišao u kupatilo.

,,Nadam se da ćeš biti devojčica jer tata mnogo želi devojčicu, znaš li to bebo?" ukočio sam se. Stajao sam kraj odškrinutih vrata i posmatrao Jasminu kako briše suze sa obraza i gleda u komad plastike na ormariću.

Je li ona to TRUDNA?!

U meni su vladala pomešana osećanja - sreća, šok, strah. Nisam ovo očekivao. Obradovao sam se i to jako, ali sam ipak zabrinut jer suđenje onim bitangama što su hteli da me ubiju i dalje nije gotovo. Ne znam koliko dugo ćemo još morati da ostanemo ovde, a i ona špijunska kurva je i dalje u našem podrumu.

Dobiću srčku.

Odmahnuo sam glavom i lagano gurnuo vrata. Jasmina me pogledala i skočila na mene. Plakala je od sreće, možda i od straha, nisam bio siguran. Ja sam je prihvatio u naručje i okrenuo je u krug.
,,Stiže nam još jedna beba!" rekla je veselo i poljubila me sočno, onako kako nije već neko vreme. Nije bilo kao za vreme odnosa, bilo je lepše - čisto emotivno i ljubavno.

,,Ne mogu da ti opišem koliko si me usrećila sada, znaš li to?"
,,Znam, ljubavi moja. Volim te najviše na svetu!" ponovo smo se ljubili tako zagrljeni sve dok nismo čuli male korake kako trčakraju u našoj sobi.
,,Tata! Peku me ramena!" Vukašin nije imao majicu i sav je bio crven zbog sunca. Bio sam i ja, ali ja sam trpeo i ćutao dok je on bio pred plakanjem. Kada ga je Jasmina videla, iskolačila je oči i sasekla me pogledom.
,,Dragane, ubiću te!"

Požurio sam u sobu i uzeo malog u naručje, pa pojurio sa njim u njegovu sobu dok nas je Jasmina jurila kroz hodnik. Iako je bila ljuta, ipak se smejala jer je i Vukašin zaboravio na nelagodu zbog opekotina i vrištao je od smeha jet njegova mama hoće da tuče tatu.

Živote, lep si!