Stefan sedi na stolici, bolno se grčeći. Njegova ruka je neprirodno zakrivljena, koža blago modra i otečena. Svaki pokušaj pokreta donosi mu oštru bol, a suze mu naviru u oči. Pored njega leži čekić, alat koji je uzrokovao ovu tešku povredu. Znao je da mora potražiti pomoć, uprkos tome što ga je bol paralizovala, nije mogao prestati razmišljati kako će ovo naplatiti Kirilu i došao je na savršenu ideju. Frustracija ga obuzima; oseća se bespomoćno, kao da je u zamci.
Pokušava da se pribrati, da smiri disanje, ali svaki uzdah izaziva nove valove bola. Kiril je izašao pre pet minuta, i konačno je čuo korake. U prostoriju je ušao Boris, uz njega dva člana obezbeđenja , u tamnim odelima.
„ Šta se desilo?" pita , momak s leve strane od Borisa, a njegov glas je ozbiljan. Stefan jedva uspeva da progovori, bol ga ometa, ali uspeva reći: „Povredio sam se... čekić."
Borisu je znao da je to uradio Kiril. Zato nije prvi reagovao, ali obezbeđenje odmah reaguje, brzo uzima telefon i poziva hitnu pomoć. Stefan oseća kako mu se srce smiruje, jer pomoć dolazi uskoro. Položaj u kojem se nalazi je isuviše bolan, pa se Boris brine da se ne pomera previše. Nakon nekoliko minuta, čuje sirene u daljini. Stefan oseća olakšanje, ali bol ostaje prisutan. Hitna pomoć konačno dolazi, a medicinski tim izlazi iz vozila sa opremom. Boris i obezbeđenje povlače se, omogućavajući medicinskom osoblju da pristupi Stefanu.
„Šta se dogodilo?" pita medicinska sestra dok se spušta pored njega. Stefan se trudi da objasni, ali bol ga ponovo obuzima. „Slomljena ruka… čekić," promuca.
Borisu je bilo jasno da je to uradio Kiril. Zato nije prvi reagovao, ali obezbeđenje odmah reaguje, brzo uzima telefon i poziva hitnu pomoć. Stefan oseća kako mu se srce smiruje, jer pomoć dolazi uskoro. Položaj u kojem se nalazi je isuviše bolan, pa se Boris brine da se ne pomera previše. Nakon nekoliko minuta, čuje sirene u daljini. Stefan oseća olakšanje, ali bol ostaje prisutan. Hitna pomoć konačno dolazi, a medicinski tim izlazi iz vozila sa opremom. Boris i obezbeđenje povlače se, omogućavajući medicinskom osoblju da pristupi Stefanu.
„Šta se dogodilo?" pita medicinska sestra dok se spušta pored njega. Stefan se trudi da objasni, ali bol ga ponovo obuzima. „Slomljena ruka… čekić," promuca.
Tim reaguje brzo . Jedan postavlja stetoskop, dok drugi priprema imobilizaciju. Potom mu postavljaju udlagu, a Stefan oseća olakšanje i bol istovremeno.
Stefanu je bolnica mirisala na bolest, lekove, onaj užasan osećaj beline, pa se osećao kao da je u nekom drugom svetu. Dok su ga vozili na rendgen, nije pokušao da zamisli kako će izgledati njegova ruka u gipsu, nego kako će se osvetiti Kirilu za njegovu slomljenu ruku. Rendgen je potvrdio ono što je i Stefan već znao - slomljena ruka, prsti i šaka. Lekar je objasnio da će mu staviti gips do lakta, kako bi se sve lepo sraslo. Gips je bio hladan i težak, a on se osećao kao da je zarobljen u gipsu. Osećao je kako mu je ruka postala deo nečega čvrstog i nepokretnog. Gips je bio beo, s crnim linijama koje su se protezale duž njegove ruke, od prstiju do lakta. Osećao je bes koji se uvlačio u svaki deo njegovog bića, dok su mu pričali o oporavku i rehabilitaciji. Dok je sedeo na krevetu, pritisnut težinom gipsa, zamišljao je plan. U njegovoj glavi, svaka scena se odvijala kao film: Kiril, nesvestan onoga što dolazi, dok Stefan lukavo čeka sutrašnji dan. Čak i u ovom stanju, Stefan je uspeo da osmisli različita rešenja za Kirila, ali najbolje rešenje je da iskoristi Manon. Manon je zamka koju Kiril neće očekivati, barem ne tako brzo. Dok je slušao lekare o svom oporavku, on je maštao o osveti. Njegovo srce bilo je ispunjeno mračnom odlučnošću da Manon pati, a samim tim i da se reši Kirila, za kojeg nije očekivao da će pokazati naklonost prema Manon. Očekivao je da prema njoj bude loš, da joj pokaže onu lošu nasilnu stranu, da je udara, vređa i da njen svaki dan prolazi u novom paklu. To je trebala biti osveta za Manon i njenu odvratnu majku.
