Manon je panično krenula prema lavabou. Pogledala je svoje ruke – krvave crte nizale su se po zglobovima i dlanovima. Otvorila je slavinu i zgrabila sapun, trljajući ruke mahnito, skoro nesvesna bola dok je kožu ribala sve jače i jače, kao da je pokušavala da opere osećaj poniženja i nemoći. Gledala je kako voda postaje crvenkasta dok je spirala krv sa njenih ruku. Nije mogla da skine osećaj njegovih dodira sa nje. Manon se pogledala u ogledalo iznad lavaboa i ugledala odraz svog lica. Tamni podočnjaci, izmučeni izraz i mrlje krvi koje su krasile njeno lice sve do vrata, kao dokaz svega što je prošla. Hladnu vodu skupila je u dlanove i prskala na lice. Prskala je lice, pa prešla preko vrata, trljajući kožu sve dok nije uklonila tragove krvi. Voda joj kapala niz vrat, natapajući naramenice bele haljine. Nije mogla da veruje šta se dogodilo večeras, a nije mogla ni da pomišlja šta bi se dogodilo da se nije branila. Stefan je dozvolio sebi da joj kaišom nanese bol, dominirao je nad njenom slabošću. Manon je konačno zaustavila svoje ruke i gledala sebe u ogledalu lavaboa. Nije mogla podneti da ga još oseća na sebi… iskoračila je iz gaćica koje su joj čučale na nožnim zglobovima i povukla haljinu preko glave. Na njenoj crvenkastoj zadnjici ostali su tragovi od kože kaiša i to su bili jedini tragovi da ju je Stefan napao i pokušao da je siluje. Dok je stajala potpuno gola pred ogledalom, shvatila je koliko je blizu da izgubi kontrolu, više nije bila sva svoja. Očajna od straha i šoka, rešila je da više neće dozvoliti sebi da neko manipuliše s njom na taj način.
Polako se oblačila, osećajući kako hladna tkanina smiruje modrice na njenoj koži. Povukla je dubok dah, pokušavajući da uspori svoje ubrzano srce. Pronašla je potrebnu snagu koja je čučala u njoj, kada je zarila nož u Stefanov trbuh i onda mu uzvratila udarce. Manon je znala da je ovo samo početak suočavanja s onim što je prošla i da je njena psiha debelo narušena. „Mogu ja to,” izgovorila je naglas glad gledajući odraz u ogledalu. „Tu je i beba. Nas dvoje. Zajedno.” Spustila je ruku na svoj stomak i pomilovala ga. Na trenutak se zamislila, dok je um bljeskao scenama iz ove večeri – njegov gnev, njegovi udarci, njegovo lice iskrivljeno u užasnom smehu, oštar bol na njenoj zadnjici… i njene krvave ruke.
Dok je Manon u kupatilu pokušavala da se dovede u red, Boris je više puta osmotrio situaciju kako bi shvatio šta se ovde tačno dogodilo. Stefan je ranjen nožem, izudaran kaišem, a na Kirilu nema tragova borbe; da ne zna da je mrtav, pomislio bi da spava. Stefan je još uvek imao puls, a pitanje je trenutka kada će ih neko zateći u ovoj situaciji i onda neće imati priliku da Manon “izvede na sigurnom”, jer je sa njom imao planove koje su više održavale njegovu novčanu sigurnost. Brzo je razmišljao. Klasično je izbrisao otiske prstiju sa malog nožića, potom pažljivo položio nož pored Stefana, kao da je Stefan izvukao sam nož. Isto je postupio i sa kaišem, skidajući otiske prstiju i položivši ga kod Kirila, namestio ga kao da je bila borba između njih. Boris je sve učinio brzo i precizno, vodeći računa da ne ostavi nikakav trag svog prisustva. Nije prvi put da nekome podmiće zločin; za ovo je uvek bio debelo plaćen, ali je dobro znao da Stefan neće dozvoliti da ovo dođe do javnosti.
Dok je završavao s čišćenjem otisaka, u mislima mu je već bio sledeći korak. Znao je da je Manon u šoku i siguran je da će moći lagano da manipuliše s njom. Manon će mu verovati, jer trenutno nema opcija, i nije hteo da gubi vreme dok je još u stanju zbunjenosti. Manon je, osvežena i donekle sabrana, izašla iz kupatila i gledala u Borisa koji je stajao mirno, kao da ga ova situacija nije nimalo dotakla. Izgledalo joj je kao da je sve pod kontrolom, i nije joj trenutno bilo bitno što ne može da odgonetne njegovu pravu nameru, jer nije joj pomogao iz čistog dobra ili zbog toga što duguje njenom bratu, bratu kojeg čak nije dobro ni poznavala.
Prizor ispred nje naterao je da ponovo pred očima vidi sebe kako leži preko Kirila dok se Stefan nadvija nad njom i udara je kaišem. Prepoznala je bol, tugu, očaj i bes u Kirilovim očima dok su se suze spuštale niz njegovo lice. Ona je Kirila dovela u to stanje, da bude bespomoćan, da sada leži… da nije živ.
