Da li jedan običan intervju, jedna obična rubrika u novimama toliko znači? Da li je sve što imaš ono za šta se boriš, ili priželjkuješ neki drugi život? Hoćeš li se pokajati zbog svojih izbora i šta ima toliko strašno u tome da objaviš taj članak?
Sve što sam isprva mogla zapaziti su njegove prodorne oči, ali ne shvatam zašto me je to toliko zaintrigiralo, kada je ostalo što sam mogla primetiti na njegovom licu zapravo crnilo ispod očiju, naduveni podočnjaci, neprisutan pogled i malo skrivenog bola tu negde.
Iz svega toga trgao me je zvuk tupog udarca vrata koja su se zamnom zatvorila.
Sabrala sam se i progovorila -"Poštovanje gospodine Blejk, iskreno sam zahvalna što ste odvojili vreme za našu redakciju, drago nam je što ste baš nas izabrali da Vas intervjuišemo"
-"Da, da, kako god, ajde sedi" - procedio je idalje odsutno. Čoveče ovo me pogodilo, uvodan govor sam spremala čitav dan, a ovaj kreten je bez reakcije!
Idalje zadržavajući osmeh, sada već skoro pa lažan, nastavila sam - "Ako Vam to ne smeta, odmah bih počela sa pitanjima"
-"Daj bre, gde se žuriš, odobrim nekom termin za novine, jednom u nikad doslovno, i ti bi samo da protrčiš, ne moguće da si toliko ravnodušna, koliko si uopšte upućena ko sam ja!?" - govorio je još uvek hladno, bez reakcije, gledajući kroz prozore svoje kancelarije.
-"Naravno da znam gospodine Blejk, prema ovom terminu odnosim se vrlo odgovorno, te sam dosta upućena o vama" - rekla sam.
-"Kažeš da se odnosiš odgovorno, a nisi ponela pristupnu karticu?" - sada se već okrenuo ka meni i mogao je primetiti moj smrznuti pogled na licu. Nisam očekivala ovako nešto.
-"Izvinjavam se zbog toga stvarno, u žurbi sam previdela to" - pokušavala sam da budem profesionalna...
-"Uvek žuriš? Zato i sad gledaš da požuriš? Hajde, opusti se, popi nešto, sigurno imam nešto žestoko ovde negde" - govorio je kada je pošao prema policama sa pićem.
-"Izvinite, odbila bih alkohol, ne pijem na poslu" - rekla sam kao da je to najnormalnija stvar na svetu, što zapravo i jeste.
-"Molim!? Ovo mi se nije desilo, neko je odbio da pije, a da sam mu ja to prvi ponudio, još si žensko, ne mogu da verujem! Jesi li sigurna da si upućena ko sam ja?" - govorio je očigledno već besan jer nisam poslušala sve što kaže.
-"Gospodine Blejk, ako mogu biti slobodna da pitam, kuda vodi ovaj razgovor? Već smo mogli preći dobar deo intervjua" - rekla sam držeći se svojih reči, izgleda da je ovaj bezveznjaković osim što je očigledno mrtav pijan, umišljen do bola!
-"Ti meni govoriš šta da radim? Evo biću iskren, jedan prokletnik mi se zamerio, rekao sam sekretarici da pozove prve novine na koje naiđe, jer mi je bitno da ga uništim u medijima, našao sam neki njegov prljav veš, pa ću ga tako malo provocirati" - zvučao je sada stvarno iskreno, kao da nema šta da krije.
-"U redu, znači pitanja koja sam spremila preskačemo, šta imate da mi kažete?" - rekla sam puštajući ga da vodi ovaj susret, nije imalo vajde ubeđivati se s pijanim čovekom.
-"Sad ideš kako ja kažem, prilagodljiva si, kako se beše zoveš? Nisam te slušao malopre" - rekao je sada ponovo odsutno.
-"Andrea Hejl" - kratko i jasno.
-"Molim? Zašto si baš ti morala da dođeš!? Izlazi napolje! Ovaj razgovor je završen!" - odjedom je izgledao kao razjareni bik, a nakon poslednje reči koju je izgovorio udario je šakama o sto.
Malo je reći da sam se uplašila.
-"Ja se izvinjavam ako sam rekla nešto pogrešno, ali stvarno ne razumem Vašu reakciju" - govorila sam gotovo drhtavim glasom.
-"Ma šta me briga šta si ti razumela ili ne, razumi ove dve reči samo! IZLAZI NAPOLJE!" - sada me je pogledao direktno u oči, malo je reći da sam se prestravila.
Ustala sam sa one stolice i istrčala iz prostorije što sam brže mogla. Dok sam izlazila čula sam njegov glas kako konstano ponavlja -"Andrea, zašto Andrea, moglo je biti bilo koje drugo ime, Andrea, zašto Andrea?..."
Nisam se ni okrenula da zapazim poglede čuvara ispred njegove kancelarije.
Požurila sam ka liftu, sada je sve izgledalo drugačije, trčala sam glavom bez obzira, moji koraci bili su glasni, nisu bili sigurni i tihi kao malopre.
Jurnula sam u onaj lift i pritisnula dugme za prizemlje. Zašto je sve dođavola ispalo ovako!? Potrošila sam toliko vremena i truda i evo kako mi se vraća!
Sreća pa je u vožnji ka dole ušlo samo par ljudi u lift, bar to da bude pozitivno danas!
Osećam se užasno, kakvu sad priču da sklopim!? Bolesno bogati biznismen napao novinarku koju je sam pozvao na intervju! Kakav idiot! Uh, mrzim ga. Da su glupače koje balave za njim bile prisutne danas samnom, sigurno bi promenile mišljenje.
Ajde što je jako bogat, ni slava mu ne manjka, poznat je, ranije su pisali i svašta o njegovom ocu, sada je on preuzeo kompaniju pa su se tabloidi malo stišali.
Ne mogu da verujem na šta sam potrošila vreme, običan prostak, bolje je što ga nema u medijima, prestravio bi narod!
Ulazim u svoj stan vidno neraspoložena, svesna sam da do večeras moram poslati gotovu priču za rubriku bogati i slavni, ali šta da napišem o njemu!? O čoveče, ovo će biti zanimljivo...
Sedam za sto i pokušavam da zapišem nešto, bilo šta, što mogu predstaviti kao ekskluzivu...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
