Postala mu je sve u onom momentu kada mu nije trebao niko, kada nije želeo nikog. I bila mu je zabranjena a zabranjeno je oduvek bilo i najslađe.
•Priča je samo moje vlasništvo, plod moje mašte i svaka sličnost sa stvarnim događajima i ličnostima j...
Oops! Ang larawang ito ay hindi sumusunod sa aming mga alituntunin sa nilalaman. Upang magpatuloy sa pag-publish, subukan itong alisin o mag-upload ng bago.
Kako odoleti ovom čoveku? Sitno se nasmešim kada sav zadihan i oznojan padne preko mene oslonjen čelom o moje. "Šta je smešno?" upita ljubeći me svuda po licu smeškajući se za mnom. Ni sama nisam sigurna šta mi je smešno. Odveže kaiš kojim mi je zarobio ruke i da budem iskrena nekako mi se sviđa sve to.
"Srećna sam." jednostavno kažem zagrlivši ga pošto krene da ustane s mene. "Ostani tako još malo. Molim te."
"Ne idem nigde." kaže kada sklizne s mene i povuče me na svoje telo gde se još udobnije smestim nego malopre. "Mislim da će ti ovako biti mnogo udobnije. Uostalom duplo sam teži od tebe, ne želim da te povredim." priča mi ali ne fokusiram se toliko na njegove reči koliko se fokusiram na ono što mi radi usnama. Ostavlja mi poljupce po licu, počevši od čela ali izbegava mi usne a kada svoje premesti na moj vrat, iznova počnem da se topim. I zaista se pitam, kako da mu odolim? "Dušo moja.." promrmlja mi na uvo i gricne me, na taj potez se naježim a on se magarac, na to nasmeje. Meškoljim mu se u krilu, spusti ruke na moj struk i stisne me uz sebe. Prošli put sam mu pobegla iz kreveta pre nego što se probudio, što se sada neće desiti. Zašto bih to radila sebi? Uostalom, ne zanima me šta će tata i Niko misliti o našem odnosu. Sve je to nebitno, dokle god me ovakve stvari s njim usrećuju. "Zašto si otišla?"
U momentu me upita i tada ga konačno pogledam u oči. Šta da mu kažem? Da sam kokoška koja se plaši šta će reći njen otac? Ne. Nikako to, opet će pobeći od mene, a to ne želim ni po koju cenu. Želim njega.
"Ne svađaj se sama sa sobom, pričaj sa mnom." dlanovi mi se znoje, u grlu mi se stvaraju knedle i odlučim se za istinu. Kud puklo da puklo.
"Uplašila sam se." konačno priznajem ovo na glas i ruku na srce, osetim olakšanje. Pogled mu je pun meni nepoznatih emocija, kao da se bori sam sa sobom. Znam da nisi imun na mene. Znam da gajiš nešto više prema meni. Samo mi se prepusti. "Nisam znala kako da reagujem, šta da kažem, šta da radim. Nisam imala ni snage da pričam sa tobom, bojala sam se onoga što se desilo na groblju. Znala sam kakav će biti scenario, a tu su i tata, mama i Nik..."
"Ceo život živim u uverenju da sam dovoljno jak i hrabar da izguram bilo šta, i sad dođeš ti i priznaš stvari koje sam kao muško trebao prvi da kažem ja. A ipak nisam, jer nisam znao kako." vidim koliko mu je teško, kao ja malopre, sada on guta knedle i traži podršku da nastavi u meni. Spustim šaku na njegov obraz i po prvi put otkako traje ovo ludilo između nas dvoje, potražim njegove usne prva. Sklopim oči i prepustim mu se. Za razliku od onog divljeg danas u mojoj kući, ovaj je bio pun nežnosti i strasti. "Ne znaš koliko mi značiš Nađa." promrlja mi na usnama i opet bih ga poljubila. Ljubila bih ga danima, bez stajanja. "Da su stvari drugačije, da nismo u ovoj situaciji odavno bih sve poslao u majčinu i doveo te ovamo. Bojim se da ni sam ne znam koliko mi zapravo značiš. Koliko mi sve ovo znači. Uvek si bila drugačija od ostalih, i ostaćeš to dok si živa."
"Zašto mi ovo zvuči kao da postoji neko glupavo ali?" kažem nakon što mi se javi neki ružan i glup osećaj u stomaku. Ma šta sad? Nećemo valjda ponovo istu priču? Zakikoće se kao devojčica pa odmahne glavom.
"Ovog puta ne postoji nikakvo ali." lenjo se protegli. "Mesec dana si mi bila na pameti jedino i samo ti, samo su misli u kojima si bila ti uspele da mi odvuku pažnju sa haosa koji se trenutno odvija u mom životu." ruke mu sve vreme putuju mojim telom, kada šake spusti na moje kukove stegne me i sklopi tužne oči. "Samo se sa tobom osećam mirno i samo me ti potpuno zaslužuješ. Svu moju ljubav i svu moju pažnju dušo, samo ti zaslužuješ."
Nisam glupa, znam šta hoće da mi kaže ali hoću da mi to kaže direktno. Ne ovako, jer sam ja od starta i više nego direktna.
"Dobro. A to sve znači šta?" napravim se šašava na šta prasne u smeh i udari me po guzi. Mmm sviđa mi se. Moraću češće da se pravim luda.
"To znači da ću već sutra otići kod Njegoša po blagoslov da te ženim. Ovco mala." izbečim oči kada to kaže što ga još više zasmeje. "Šta sad? Ideja o braku sa mnom ti se ne dopada?"
Ćušnem ga u rame. "Bezobrazan si."
"Jako sam bezobrazan Nađa. Nemaš pojma koliko." razigrano me poljubi i opet nas okrene tako da budem ispod njega. Bože da li je moguće da neko bude u toj meri savršen? Usnama ponovo počne da se spušta niz moj stomak. Ovog puta mi ispuni onu neizrečenu želju i poče da me obrađuje jezikom. Oh kad se samo setim šta mi je radio prvi put.. Zaječim i izvijem telo, neočekivano brzo sam svršila. Nije iznenađen. Magarac prepun samopouzdanja.
"Kole..." mrmljam skroz izgubljena i ne znam kako sam se našla leđima okrenuta prema njemu ali čim je ušao u mene obuzela me milina. Ne želim da staje.
"Molim dušo?" zgrabi me za kosu i nežno povuče ka sebi nastavljajući da ulazi u mene sve brže i brže. Jednom rukom drži moje a druga mu se nađe pravo između mojih nogu. Tačno tamo gde treba. On će mene ubiti. "Mmm Nađa tako mi prijaš. Moje malo nevinašce." šapuće mi na uvo od čega se potpuno gubim i cela mu se prepustim. Glasno počne da stenje i znam da će uskoro završiti. Zavrtim guzom na šta kao da poludi pa me još dva puta šljapne a onda me stegne oko struka i još par puta jače uđe u mene. Bože! "Svrši dušo, za mene." prostenje mi na uvo promuklo od čega se izgubim. Može li ova noć da traje zauvek?
