Postala mu je sve u onom momentu kada mu nije trebao niko, kada nije želeo nikog. I bila mu je zabranjena a zabranjeno je oduvek bilo i najslađe.
•Priča je samo moje vlasništvo, plod moje mašte i svaka sličnost sa stvarnim događajima i ličnostima j...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Zabrinut sam za Nađu. Danima jedva hoda od bola u stomaku što nikako ne može da bude normalna stvar. Posle toliko vremena siguran sam da nemam ja veze s njenim bolom nego je neka druga beda u pitanju ali ona ne želi da ide kod lekara. Još uvek nije dobila i naravno polako postaje paranoična jer misli da je trudna što je sto posto nemoguće. I taman kad joj usadim u glavu da sam koristio zaštitu apsolutno svaki put kada smo imali seks, umisli neki drugi simptom trudnoće koji naravno, ona nema. "Nađa dušo, ispred Industrije sam." javim se na telefon taman kad se uparkiram pored Nikovog džipa. Par mesta dalje ugledam i Njegošev auto parkiran. Šta se dešava?
"Gladna sam." ispali. "Ali ne znam šta da jedem, kući nema ništa zanimljivo a Nataša radi a Neda i Vera nisu u Beogradu i nemam s kim da odem da jedem." nasmejem se tome ali tiho. Ovih dana ne smem da se smejem glasno jer mislim da bi me moja sopstvena devojka zadavila.
"Mogu da ti naručim nešto kod Trife." kažem pošto znam da Trifu neće odbiti. "Jesi za?"
"Uh.." uzdahne. "Može deset ćevapa sa lukom, urnebesom i tucanom paprikom? A može i neka njegova krempita." mazno kaže a ja po kolima već tražim drugi telefon i puštam Trifunu poruku sa narudžbinom, Nađinom adresom i s rečima da račun ide na mene.
"Rešeno ljubavi. Želiš li još nešto?" strpljivo upitam i izađem iz kola uputivši se prema ulazu u lokal. Ne razumem šta se dešava i zašto su svi njeni ujaci i braća tu? Bliže zadnjim vratima lokala ugledam i tatin auto. Ne, ovo neće na dobro izaći. I mislim da shvatam šta se događa.
"Ne, hvala ti." kaže odjednom smorena i nervozna. "Mama me tera da odem kod lekara." otpuhne ljutito i da mi odgovor na nepostavljeno pitanje.
"Dobro bebo, moraš da se prekontrolišeš. Šta ako je nešto baš jako ozbiljno u pitanju?" zaustavim se baš ispred vrata jer znam da me cela njena porodica čeka unutra.
"Videće da više nisam nevina.." s nelagodom kaže i tu shvatim šta je zaista problem i zašto neće kod ginekologa. "I onda ćemo biti u velikom problemu."
"Moraju jednom da saznaju Nađa." toplo kažem. "Ne planiram ceo život da se krijem, hoću da uživam s tobom." prećutim joj to da je pola njene lude familije u Industriji i da me vrlo verovatno čeka muštranje života. Ali Bože moj, preživeću i njih i njihovo urlanje a i te batine koje mi se smeškaju. Zbog nas dvoje sam spreman na sve.
"Neće im se dopasti to." slatko se zasmeje.
"Baš me briga. Njihovo mišljenje mi je skroz nebitno, mene jedino ti zanimaš. I poslušaj majku, idi kod lekara i vidi šta se dešava. Jesmo se dogovorili?" naslonim se na zid i sačekam odgovor. Izgleda mi kao da se opet svađa sama sa sobom. "Nađa ne odeš li sa Milijanom kod lekara kunem ti se u Varjin grob ja ću te odvući tamo i to za kosu."
"Kako me nerviraš." znam da sada prevrće očima. "Otići ću kod lekara koliko sutra. Ali šta ćemo onda e to stvarno ne znam." reče besno i spusti slušalicu. Ne opterećujem se time jer će me nazvati da se zahvali čim dobije svoju hranu. Čuj nje, ne zna šta ćemo onda. Prodisaćemo konačno. Eto šta ćemo. Mala prgava ovca.
Ne čekam više ni sekund. Stavim telefon u džep od jakne i gurnem glomazna vrata magacina u kome me dočeka samo mrkli mrak. Prođem do vrata koja dele magacin i lokal pa i njih otvorim. I čim se čuje njihova škripa tako me Nikolaj strelja pogledom. Priznajem, to me malo unervozi ali ne dovoljno da se potresem zbog svega što sledi. Dobiću po nosu, vidim im to po facama ali boli me kurac. Oteću je ako treba ali bićemo zajedno.
"Dobar dan svima." prilazim im s osmehom za koji sam siguran da Nika iritira i tačno kako se približim stolu Nikolaj skoči i udari me pesnicom u nos.
"Dobar dan pičko izdajnička! Dobar dan ljubi te tvoj brat! Ne sumnjam da je tebi dobar!" obrišem krv koja mi se slila niz lice i pogledam u tatu. Neće da me pogleda. Šta je loše u tome što sam zaljubljen u Njegoševu ćerku?!
"Nikolaj slušaj me, još jednom li me udariš ili samo pokušaš da me udariš, polomiću ti pičku!" govorim mu mirno a tada i Lazar skoči na mene da me udari. Zadržim njegovu pesnicu i bacim ga nazad.
"Dosta je!" vikne Njegoš negde iza mene i sva trojica ustuknemo na momenat. Njegoš stane pred mene ali mrkog pogleda. "Objasni šta imaš. Slušam."
Na trenutak sklopim oči i taman kad krenem da se pravdam mali govnar me prekine. "Daj Njegoše da ga fino skratim za glavu! Nemoj da se igramo." kiselo se tome nasmejem. Njegoš sad u njega mrko gleda ali Niko se ne smiruje.
"Znam da bi ti sve najrađe skratio za glavu u ovom trenutku ali ovo ti je najbolji drug. Majmune glupavi. A ti mali pederu pričaj dok sam voljan da te slušam." u istom me Njegoš i odbrani i napadne i vidim da je na ivici živaca mada znam da me on neće udariti. Neće zbog tate.
"Znam da sam kriv, da sam u vašim očima najveći izdajnik na svetu trenutno. Znam da me svi pomalo mrzite, pazi kad rođeni otac neće da me pogleda. Sve mi je jasno." kako to kažem tata digne glavu. Jedini je u ovom momentu koji me gleda s ljubavlju. "Ali molim vas i da me razumete. Pokušao sam da se kontrolišem, da se držim po strani ali nisam uspeo. Želeo sam ali to je bilo jače od mene. Možete da me bijete dan i noć ali to neće umanjiti ovo što osećam, tu sreću što sam konačno ispunio sebi želju. Radite mi šta god želite, neću zucnuti o tome nikada ali ja sam se toliko zaljubio..."
"Šta si se ti crni Konstantine?" Nikolaj odjednom upita merkajući me od glave do pete. Na sekund se zbunim i sve ih pogledam. I oni su zbunjeni. Zašto sam ja tačno dobio pesnicu u nos? I jel moguće da sam nas odao sam od sebe? "Ma u koga si bre ti konju zaljubljen?"
Puši kurac Konstantine! "Pa... u Nađu. Zar nisam zato dobio tvoju pesnicu?" svi me do jednog gledaju u čudu i zaista im vidim olakšanje na licima. Ali zašto sam ja dobio po pički ako ne zbog Nađe?
