Postala mu je sve u onom momentu kada mu nije trebao niko, kada nije želeo nikog. I bila mu je zabranjena a zabranjeno je oduvek bilo i najslađe.
•Priča je samo moje vlasništvo, plod moje mašte i svaka sličnost sa stvarnim događajima i ličnostima j...
Oups ! Cette image n'est pas conforme à nos directives de contenu. Afin de continuer la publication, veuillez la retirer ou mettre en ligne une autre image.
"Ne, nisi zato dobio moju pesnicu." reče Nikolaj i još jednom me udari što iskreno nisam očekivao i upao sam Njegošu u naručje. "Ali sada jeste zato. Zaljubio si se u moju sestru konju jedan glupi?!"
"Prekini da me udaraš i kaži zašto si me napao prvi put kretenu mali!" zarežim i skočim ja na njega ali me šokirani Njegoš zaustavi u zamisli da ubijem njegovog sina prvenca i okrene me prema sebi a onda me... zagrli? "Ljudi šta se ovde u kurac moj dešava?! Oće li mi neko reći?"
Maknem se od Njegoša kome se na licu tačno ocrta olakšanje i neka radost. "Nemaš nikakve veze sa onim matorim ološom Đujićem?" upita me još uvek me držeći svojim ručerdama. Zašto bih ja imao veze sa Đujićem?
"Kakve veze bih ja imao sa tim osušenim lešinarom?" e sada mi tek ništa nije jasno.
"Odsutan si u poslednjih par meseci." umeša se Niko konačno malo mirniji i pribraniji. "Neko je detalje pošiljke i informacije o istoj pustio Đujiću a s obzirom na tvoje čudno ponašanje.. pa mislili smo da si taj neko ti." na ovo zanemim. Ne, ja prosto ne verujem šta izlazi iz usta ovog malog pedera.
"Vi ste kompletno retardirani." izleti mi na šta tata prevrne očima a ostali se zasmeju. "Kom bolesnom mozgu je to palo na pamet jebem li vas lude sve do jednog!"
"Tvom najboljem drugu." kaže Njegoš gledajući Nika krajnje ubitačnim pogledom. Pogledam ga i ja i pravo da vam kažem, razočaran sam. "Rekao sam ti da moje dete nema ništa s tim Nikolaje." ljuti se Njegoš na njega a ja se slomim i... zaplačem a oni zaneme zbog toga.
"Od svih sam to mogao da očekujem Niko.. ali kako neko tvoj ume da te sjebe tako ne ume niko drugi. Zar o meni imaš takvo mišljenje?! Zar bih te ja ikada u životu izdao i okrenuo ti leđa?" ne mogu da verujem. Ceo život smo podelili jedan s drugim. Zna sve o meni i znam sve o njemu. Otkud sada ovakvo nepoverenje? "Zar ne znaš da sam pre svega mesec dana sahranio jedinu sestru? Šta si ti mislio kakav ću da budem nakon toga? Kako ću se ponašati nakon toga? Boleo te kurac da misliš o tome jel da?"
"Nije tako Kosta." odbrusi mi. "Ali toliko si se zatvorio u sebe, toliko si postao ćutljiv i.."
"Izgubio sam rođenu sestru!" dreknem na šta se i Stefan koji je bio za šankom trznuo. "Onog dana kada sam sahranio Varju sve u meni se srušilo! Nisam znao da li da patim za sestrom ili da izigravam dvorsku ludu majci da ne poludi! Ti razmaženo bezobrazno derište!"
"Ali vidim pronašao si utehu u mojoj sestri!" zajedljivo doda i kunem se da bih ga ubio golim rukama da Lazar nije skočio između nas.
"Kamenuj me sada zbog toga đubre!" uzvratim mu. "Drvlje i kamenje sada po Konstantinu, hajde!"
"To je moja sestra Konstantine. Dao si mi obećanje da.." znam na šta misli. Dali smo jedan drugom obećanje da nema petljanja sa sestrama.
"Da sam znao da ću se zaljubiti u nju nikad ti ništa ne bih obećavao! Da mi ne znači toliko koliko mi znači da li misliš da bih uradio bilo šta bez tvog znanja? Prestani da se duriš kao devojčica! Ništa me neće sprečiti da budem s njom. I niko me neće sprečiti a vi probajte." gledamo se preko Lazara i ne znam koji je više ljut. On ili ja. U momentu mi Njegoš spusti ruku na rame a kad ga pogledam vidim mu samo čistu ljubav i ponos u očima.
"Pusti Nikolaja i slušaj mene. Proći će ga ljutnja pre nego što ti misliš. Kaži mi koliko dugo traje to između vas?" smeška se dok priča a ja nisam siguran da li ću u sledećem momentu dobiti još neku šljagu.
"Dugo." priznam. "Malo duže kod nje ali i kod mene traje već nekoliko meseci. Sve je eskaliralo par dana pre Varjine smrti i...." namrštim se pošto Nikolaj opet dobije izliv gluposti na mozak. Prebiću ga.
"Molim?!" drekne nadrkanko. "Spavao si sa mojom sestrom? Ti si mrtav čovek." opet ga Lazar gura od mene. Ovaj dečkić je jako naporan.
"Hoćeš li se više ućutati dete Božije?" Njegoš ga pita a dok mu filozof nije odgovorio on nastavi da priča. "Ne. Nisu spavali. Igraju klikere kad su sami, kao ti sa tvojim devojkama. Da li je bre dete drago moguće da si toliko nenormalan?" pita se Njegoš zaprepašteno.
"Ti si okej s tim što je on tvoju ćerku...."
"Ućuti Nikolaje dok ti stvarno nisam polomio pičku!" kažem mu jer sam itekako svestan kakve sve gadosti on ume i može da izgovori. "Pričaš o svojoj sestri, smiri doživljaj." kako to kažem tako me Njegoš opet zagrli.
"Ne plaši se. Ne planiram da te tučem. Ljubav je lepa stvar i drago mi je što je moja ćerka izabrala tebe, kao da smo joj Milijana i ja birali momka. A ti bolje uvuci rogove i pitaj svoje ujake šta su uradili kad su saznali za mamu i mene." potapše me po ramenu i pusti me da prođem. Sednem pored tate koji me odmah zagrli. Znam da ću odavde ići kući s njim i znam da nas čeka dug razgovor.
"Šta ti to sad znači? Kakve veze ti i mama imate sa Nađom i ovim ovde?" neće ni ime da mi izgovori. Debil.
"Velike veze." reče Avelj i nasmeje se. "Tvoj tata, Matej i mi se poznajemo mnogo pre nego što je on upoznao Milijanu. Zaljubili su se pre nego što su zapravo saznali ko je ovaj drugi i žive u braku dvadeset četiri godine. I da, imao sam sličnu reakciju kao ti sada ali sav bes me je prošao kada sam video kako gleda u Milijanu i kako priča o njoj. Naše je posle toga bilo samo da se sklonimo u stranu i pustimo našu sestru da bude srećna sa čovekom koga je sama odabrala. Iz te ljubavi rodio si se ti i rodila se Nađa."
Posle toga umeša se i Roman. "I isto kako je u to doba Njegoš pričao o našoj sestri, Konstantin sada priča o tvojoj sestri. Ti to sada ne razumeš ali Njegoš itekako razume jer je bio u toj situaciji. Ono što ti mi kao Milijanina braća i kao muškarci koji su to prošli sa svojom sestrom savetujemo jeste da ih pustiš da budu srećni. Jer iz te njihove ljubavi sutra možeš da dobiješ ono što smo nas četvorica iz Miline i Njegoševe ljubavi dobili." ja shvatam šta Roman hoće da kaže ali mali nadrkani idiot ne shvata.
"Šta ste vas četvorica iz toga dobili?" prostak. Kažem ja.
"Vas aman čoveče!" prevrnem očima. "Dobili su tebe kretena i Nađu." sad pogleda u mene. "I žive za vas dvoje magarče! To ti sve vreme pričaju."
Usledi par trenutaka tišine a Nikolaj se onda nasmeši. "Pa ti si ozbiljan. Ti si se stvarno zaljubio."
"Jebo ludog čoveka, dobro si shvatio." odbrusim mu. "I zašto si to rekao kao da sam se zaljubio u tebe?"
