Postala mu je sve u onom momentu kada mu nije trebao niko, kada nije želeo nikog. I bila mu je zabranjena a zabranjeno je oduvek bilo i najslađe.
•Priča je samo moje vlasništvo, plod moje mašte i svaka sličnost sa stvarnim događajima i ličnostima j...
Oups ! Cette image n'est pas conforme à nos directives de contenu. Afin de continuer la publication, veuillez la retirer ou mettre en ligne une autre image.
"Jel ti je bolje ljubavi?" s tim rečima tata mi zaviri u sobu a kad me ugleda ušuškanu među gomilom jastuka i plišanih igračaka, ušao je unutra sa ukrasnom kesom u ruci iz koje je virio još jedan par plišanih ušiju. Imam najboljeg tatu na svetu, svake nedelje kupi mi novu plišanu igračku. Čak iako više nemam gde sve da ih držim."Šta je to bilo kod lekara? Mama kaže da si napravila neko sranje u ordinaciji." zavali se na zeca Ostoju koji je skoro kao ja visok i pruži ruke iznad glave mazeći mu dugačke, plišane uši dok ja izvlačim iz kese još jednog zekonju.
Prevrnem očima na šta uhvati jedan pramen moje kose i nežno me počupa. "Tata ne dopada mi se taj čovek. Čudno me gleda svaki put kad odem tamo, bojim se da idem sama, a mama kaže da ima svog posla i da ne može stalno da me prati kod lekara." nadurim se i prekrstim ruke na grudima.
"Kako misliš čudno te gleda?" zbuni se na čas, ali vidim da kapira o čemu pričam. "Jesi li ti sigurna u to Nadežda? Šta Milijana misli o svemu tome?"
"Sada stvarno nije u pitanju moj strah od lekara koji je ničim izazvan." kažem s nelagodom. Od malena imam iracionalan strah od lekara. Bilo kog. "Lik je sto postotno lud. Tata mislim da on uopšte nije doktor. Više mi liči na nekog mesara ubicu. Ima taj manijački pogled i nekako je grub. I to nisam rekla samo ja, o tome priča i većina drugih žena koje idu kod njega. A Milijana kao da ne želi to da vidi." požalim se na majku a on se namršti pošto je nazovem imenom. Da, njega možemo da zovemo kako želimo ali kada mamu nazovemo imenom postajemo njegovi neprijatelji.
Ipak ovog puta mi ne kaže ništa zbog toga, pomazi me po glavi i ćušne me plišanom žabicom koju imam od malena a koja se zove Irena. "Daću Kosti da ga malo proveri. Kako beše ime ordinacije? Đukić?" nasmejem se kad mi spomene Konstantina što mu ne promakne već se i njemu usne izvijaju u osmeh. Saznali su za našu vezu. Nikolaj ne prestaje da drami već danima i Kole mu je već nekoliko puta obećao da će dobiti po pički ako nastavi da smara.
"Da. Doktor Velimir Đukić." nisam trudna. Potvrdio mi je to taj doktor, ali imam jaku upalu jajnika i trenutno sam na antibioticima. "I od toliko ljudi ti baš Konstantina želiš da uposliš njime? Pa ubiće ga ko psa ako se ispostavi da sam u pravu. A ispostaviće se."
"Pa na to tata i računa ljubavi." zlokobno kaže i ja se stresem. Znam jako dobro čime se moj otac i moj brat bave, ali uvek se naježim kada slože jednu od faca koje je tata upravo složio. "Mogao sam time da uposlim i Kikija ili Ćeru, ali ne sumnjam da će ga Kole veoma dobro prevaspitati."
Ne sumnjam ni ja. Pomislim ali ne usudim se da to i glasno izgovorim. Tata mi još ni reč nije rekao za Koleta i našu vezu, miran je što me čudi. Tata nikada nije preterano voleo momke koji se vrte oko mene, ali ovo ću pripisati tome što je Konstantin, kako bi on rekao njegova prva ljubav. Tada i Kole uđe u sobu a ja se momentalno uspravim u sedeći položaj. Tata ostane da leži i da posmatra čas mene čas Konstantina.
"Milijana mi je rekla da si šutnula doktora?" kaže s nevericom i po faci mu vidim da bi pukao od smeha.
"Šutirala bih ga dok ne umre, ali mama se pobunila i odvukla me od njega." i njemu se požalim na majku.
"Lakše malo." žacne se na moje reči, a onda se sagne i poljubi me u čelo. "Nisi ti tu da tučeš doktora. Ja ću ga tući. Jesi popila lekove danas?"
"Jesam." uvučem mu se u zagrljaj i uspem da ukradem jedan poljubac na brzinu.
"Kada završite dođi kod mene u kancelariju. Mislim da ćeš zaista imati priliku da istučeš tog doktora, ili šta je već." tata s tim rečima ustane i krene prema vratima. "Za pola sata kod mene. Jasno?"
"Jasno." odgovori mu Konstantin i kada ostanemo sami celo lice mi izljubi. "Nedostajala si mi."
"Videli smo se juče." mrmljam mu kroz osmeh na usnama pošto ne prestaje da me ljubi.
"Nisam imao priliku da te poljubim juče." mrzovoljno me pusti pošto ga gricnem.
"Znači nedostajalo ti je ljubakanje sa mnom? Nisam znala da sam toliko dobra u tome." zasmeje se i uvuče se sa mnom pod ćebe. Momentalno ispreplićem noge s njegovima i naslonim mu se na grudi.
"Meni si najbolja. U svemu."
"Osim u kuhinji." prevrnem očima.
"Osim u kuhinji." ponovi za mnom sav od osmeha. "Ali ne brini se. Naučiću te da kuvaš kada budeš želela."
"Mama je pokušala ali ja nisam dobra učenica." frknem kad se setim mog poslednjeg pokušaja da nešto spremim. Ono jutro kod njega u stanu. Puče bruka crna Nadežda. "Nikad neću naučiti da kuvam čoveče."
"Ona je pokušala kada ti to nisi želela. Ja ću te učiti onda kad počneš da se interesuješ." zašto sve što on kaže ima smisla? "Uostalom ja sam izuzetno dobar učitelj, znaš i sama šta sam te sve naučio u poslednja dva meseca. Tako da ti za moje učiteljske sposobnosti ne treba bolja potvrda."
"Đubre jedno. Taman sam pomislila kako si presladak kad ti tako." bezobraznik jedan. Tako da priča sa damom.
"Ti si slatka." poljubi me i stegne uz sebe. "Najslađa."
"Da, da.. samo se ti izvlači. Ali tako se ne razgovara sa jednom damom." kažem sva važna a on se iz sveg grla nasmeje.
"Važi. Nego damo moja, kaži mi zašto si šutirala doktora?" znala sam da neće proći bez ovog pitanja.
"Reći će ti tata." pokušam poljupcima da mu odvučem pažnju, i baš kad krene da mi ih uzvraća, gricne me i zaustavim se sva namrštena.
"Nadežda ja hoću da mi ti kažeš. Zašto si šutirala doktora? Da želim da mi Njegoš kaže pitao bih njega, ne tebe."
"Mislim da sam se zainteresovala za kuvanje."
"Nadežda!" drekne na mene. "Ne vrdaj mi tu nego pričaj šta se desilo. Znam da ga nisi šutnula zato što ga mrziš."
Uzdahnem, ispravim se a on to učini za mnom ne puštajući moje ruke iz svojih. I ne prekidajući kontakt očima. "Čudan je i za jednog doktora suviše grub i neprijatan. Ima par glupih šala o ženskom polnom organu što je do srži bezobrazno a u isto vreme i totalno neprofesionalno." samo kad pomislim na njega želudac mi se prevrne i hvata me panika. "I gleda me kao da bi me raskomadao. Bojim se da idem kod njega sama i uz to sve radi potpuno sam. Nema čak ni radnika koji bi mu završavao papirologiju."
Po gorkom izrazu lica znam da me je shvatio ozbiljno. Mršti se i par trenutaka kao da procesuira sve što sam mu ispričala a onda ustane s kreveta i poče da se šeta po sobi kao lav u kavezu. "Pronađi sebi drugog ginekologa. Raspitaću se malo o njemu ali prvo moram kod Njegoša na razgovor."
"Ali mama je dobila preporuku za njega i.."
"Onda neka ona i taj ko joj ga je preporučio ide kod njega na preglede jer ti više nećeš." prekine me u pola rečenice. Nikada ovako nešto nije rekao za moju mamu. Znam koliko je voli ali izgleda sam mu ja bitnija što me nasmeje. "Idem da pričam prvo sa Njegošem a onda ću i sa Milijanom. Rešiću ja ovo dušo. Ne plaši se." obeća mi i izađe iz sobe tresnuvši vratima. Ko bi rekao da Konstantin može da bude ovoliko ljut? On nikada ne diže glas. Šta ovo bi?
