Postala mu je sve u onom momentu kada mu nije trebao niko, kada nije želeo nikog. I bila mu je zabranjena a zabranjeno je oduvek bilo i najslađe.
•Priča je samo moje vlasništvo, plod moje mašte i svaka sličnost sa stvarnim događajima i ličnostima j...
Ups! Ten obraz nie jest zgodny z naszymi wytycznymi. Aby kontynuować, spróbuj go usunąć lub użyć innego.
"Dobro je što si rekla Konstantinu sve o Branimiru. Ja ne bih mogao da živim da ti se nešto desilo Naco." vuče me u zagrljaj i pogleda me pokajnički. "Da sam na vreme saznao ništa od toga ne bi doživela. Hvala Bogu na Kosti."
Moj brat je najbolji brat na svetu, sa sladoledom između nas, ležimo na podu moje sobe. Ja u pidžami a on golišav do pasa. Ne znam kako se samo jedan naš neobavezan razgovor sveo na priču o Mengeleu. Nasmešim se i gurnem kašiku u usta. "U redu je Niki. Ništa loše se nije desilo, nema zbog čega da ti bude krivo."
"Đavola nema." namusi se. "Moglo je svašta loše da ti se desi, samo jer nisam proverio dripca na vreme. I ko može da bude u tolikoj meri bolestan da dira nekoga nedužnog. Ti baš ništa nemaš s mojim poslom. Nekad mi je tako žao što nismo obična porodica i što nemam posao od devet do pet. Zbog tate i mene, mama i ti ste stalno na udaru medija, raznih budala i manijaka." slegnem ramenima na ovo.
"Mi jesmo jedna obična porodica samo se bavimo neobičnim stvarima. Ništa u svom životu ne bih menjala, a pogotovo ne tatu i tebe." Nikolaj i tata su dva savršena primerka muškog roda. Uvek su bili najjači, najbolji i najlepši u mojim očima. I svi drugi mogu da laju o njima kako su ovakvi ili onakvi, što se dešava jako često, ali meni su oni najposebniji muškarci na svetu. Nikolaj se jede već danima jer doktor Velimir Đukić nije zapravo doktor. Da, on ima diplomu ali kupljenu. A radio je prljave poslove za jednog tatinog starog prijatelja.
Kada se saznalo da je taj isti nazovi prijatelj poprilično blizak s Ratkom Jakšićem, nastala je ogromna katastrofa u našim životima. Puno toga moralo je da se promeni preko noći. U mamin i moj život tako je ušao i Stefan Vujatović, Industrijin šanker koji je bio spreman i da pogine za nas dve ako treba. Zajedno sa svojim timom ljudi.
Niko je u tim momentima postao tatina desna ruka, pokazao se kao iskusan vođa i odradio je, kako tata i on to vole da kažu, posao kako treba.
Nikada nisam čula šta je on tim ljudima uradio, ali više nisam čula ni za Viktora Babića a ni za Branimira Raškovića. Sve do pre par dana kada je moj dragi saznao pravi identitet doktora Velimira. Branimir je preko mene hteo da se osveti Nikolaju i tati za ubistvo svog šefa i tatinog prijatelja Viktora.
U poslu kojim se moj otac bavi, prijatelji ne postoje. Postoje poslovni partneri i saradnici. I postoje isto tako i neprijatelji. Pravi prijatelji nalaze se uz moga oca. To bi bio čika Matej, Ćera, Kiki, moj Kole i Stefan. Namerno ne računam ujake, jer oni su ipak porodica. A za porodicu se i gine ako zatreba.
Nikolaj se nakašlje. Pogledam u njega i vidim da bi me nešto pitao, ali se ustručava. "Pitaj me to što želiš. Možda ti se i dopadne odgovor." nisam luda. Hoće da čuje šta se to dešava između Koste i mene. Ali neću mu reći dok me sam ne pita.
Gledam ga kako se crveni a onda se prebaci u sedeći položaj i nasloni laktom na moj krevet. "Konstantin i ti." s mukom kaže. Zabavlja me ovo. "Kako to ide? U kom smeru?"
"Nisam sigurna u kom smeru ide. Tek smo počeli da izlazimo, ali on je..." zaustavim se u momentu. Ne znam baš ni koju bi reč iskoristila da Nikolaju opišem Konstantinovo ponašanje prema meni. "Divan je. Nije kao ostali momci s kojima sam se petljala. Obraća pažnju na mene, pazi da me ne povredi i gleda da budem srećna. Da ne kvarim, za sada je stvarno sve u redu. I dobro nam ide."
Gleda u mene par sekundi pa bojažljivo klimnu glavom. "I treba da pazi da te ne povredi. Jer ako te povredi, povrediću i ja njega i to vrlo rado."
Mrgud jedan! Zasmejem se. "On ti je najbolji drug."
"Ti si mi rođena sestra." spremno kaže. "Mislim da ti je jasno ko je tu prioritet." mene moj brat voli, to nije velika novost. Svi znaju da je Nikolaj lud za mnom otkako sam se rodila. Ali nikada mi nije ovako otvoreno rekao da me voli.
"Volim te, bato." nasmeši se i zagrli me.
"Volim i ja tebe." šapne i stisne me jače kao da se plaši da ću pobeći. "Da, volim i Konstantina i ne postoji stvar koju ne bi uradio za njega, ali ti si moja krv. I apsolutno nikoga ne volim kao tebe. Čak ni mamu i tatu."
"Znam. I ja tebe volim više od svih drugih." umilim mu se u naručje još više kao mačka.
"Drago mi je što je to Konstantin." kaže posle nekoliko minuta tišine u kojima me je češkao po kosi kao kada smo bili mali i kada me je tešio jer je mama vikala na mene. "On je pravi čovek za tebe, i jedino kad znam da si s njim znam i da si sto posto sigurna."
"Mislila sam da ćeš biti ljut kada saznaš."
"O bio sam ja ljut." zločesto kaže. "Ne znam da li ti se dečko hvalio da je iz Industrije taj dan kada smo saznali za vas kući otišao razbijenog nosa?" namrštim se.
"Razbio si nos mom dečku? Đubre jedno." pomerim se od njega i pogledam ga s podignutom obrvom.
"Znači nije ti se hvalio." zaključi moj brat Ajnštajn. Rodila je Milijana sebi pametnicu. Gde zeka pije vodu Nikolaje? "To je bio samo nos, preživeo je kao što vidiš. Planirao sam kičmu da mu slomim taj dan."
"Da mu slomiš kičmu zato što je u vezi sa mnom?" smrknem se. Živim sa debilom.
"Ne, Nađa." odmahne rukom. "Malo pre toga smo saznali za Đujićevo petljanje s našom pošiljkom. Mislili smo da on ima veze s tim jer se čudno ponašao. A pod pritiskom se izlajao za vas dvoje. Pa mu nisam slomio kičmu nego samo nos."
"Da, da samo si mu razbio nos." prevrnem očima. "I odakle ti ideja da bi te Konstantin izdao kretenu?"
"Ne znam Nađa, bio je čudan i nervirao me je tih par dana i to me je izluđivalo. Uvek mi je sve pričao i odjednom je počeo da mi prećutkuje nešto. Prvo što sam pomislio jeste to da mi je okrenuo leđa." složi mi svoju jebi ga, glup sam facu.
"Jeste li bar našli tu izdajničku pičkicu?" naslonim se leđima na krevet i nastavim da stružem sladoled sa plastike.
"Sada me vređaš Nadežda." nasmeje se opet zloćkasto. "Našao sam ja ko je taj smrad. Sad samo čekam dan da pošiljka pođe do Batrovca. Ne piše mu se ništa lepo." klimnem glavom sva radosna jer moj dečko nije izdajica. Tada mu telefon zazvoni. Samo pogleda u ekran i izađe iz moje sobe da se javi. Ne daju mi da krenem njihovim stopama, kažu da taj posao nije za mene. Kao da ne znaju da mi je u krvi.
