Postala mu je sve u onom momentu kada mu nije trebao niko, kada nije želeo nikog. I bila mu je zabranjena a zabranjeno je oduvek bilo i najslađe.
•Priča je samo moje vlasništvo, plod moje mašte i svaka sličnost sa stvarnim događajima i ličnostima j...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Budi me glavobolja.
Ustanem iz kreveta i bacim oko na kalendar. To je to, danas je taj dan. Moja mila devojčica danas slavi svoj dvadeset i prvi rođendan. U letu pokupim stvari iz ormara i odem da se istuširam. Lek ću popiti malo kasnije. Mlaka voda mi greje još uvek smrznuto telo a u glavi mi je samo Nadežda.
Jedva čekam da je vidim.
Znam da joj nije do rođendana. Znam da misli da sam umesto nje izabrao osvetu. Ali od nje mi ipak i nije dugo trebalo da dignem ruke.
Dovoljno mi je bilo da vidim njena klonula ramena one noći kada smo se posvađali na parkingu da znam da bi apsolutno sve učinio da mi bude srećna. Zašto se nisam javljao nedelju dana? Morao sam ipak i u svojoj glavi da rasčistim celu jednu gomilu stvari.
Kako izađem iz kupatila čujem vibraciju telefona. Stefan me zove. Ovih par dana on mi je jedini pružio ruke i bio uz mene. "Molim Stefane?"
"Šta se ne javljaš jebo te pas?"
"Tuširao sam se smrade, šta oćeš?" zaboravio sam da uzmem gaće malopre. Budala.
Čujem budalo kako se kikoće poput neke devojčice i znam da će nešto da odvali. "Mm šta imaš na sebi baby girl?" pa znao sam. Nasmejem se idiotu i navučem gaće na sebe.
"Baby girl ne kenjaj puno. Kaži šta si zvao?"
"Zvali su iz cvećare. Gotov je buket, imaš li vremena da ga ti pokupiš ili ja da trknem časkom?" pogledam na sat, pola dvanaest. Mora da je na poslu.
"Pokupiću ga ja. Znam da si u Industriji sada, nemoj da imaš probleme. Otići ću ja, imam vremena. Taman moram po još par sitnica." cveće, njen omiljeni parfem, plišani meda... još samo nakit mi je ostao da kupim. "I hvala ti. Za sve."
"Ne zahvaljuj mi se, već sam ti bio rekao. Nema toga što neću uraditi da vas dvoje vidim zajedno večeras." da, rekao je to, ali još uvek sam mu zahvalan i biću mu zahvalan večno za sve što je uradio za mene u proteklih nekoliko dana. "Jesi li zapamtio kad treba da dođeš u Industriju?"
"Da, oko pola jedanaest." dogovorili smo se da ću na slavlje doći poslednji. Iako mi isprva nije bilo pravo jer ne mogu da dočekam da je zagrlim, Stefan kaže da će je to najviše od svega usrećiti. "Mada otišao bih tamo čak i pre nje. Da je dočekam." ko na iglama sam! Samo želim da je poljubim.
"Znam." smeje se krele. "Ali ovako će se iznenaditi. Veruj mi na reč. Moram da palim sad, Deki će me zadaviti ako mu ne pomognem da naduva sve balone." kaže i spusti mi slušalicu. Pogledam u njenu sliku koja mi stoji na pozadini telefona i sav se raspilavim. Uskoro dušo moja. Uskoro će sav tvoj bol nestati. A ja ću se doveka gristi što sam ti ga naneo.
"Još samo malo devojčice moja." kažem pre nego što izađem iz stana. Prvo mesto na koje se uputim je cvećara nedaleko od Sparte. "Molim Tašana?" dve ulice od Sparte nazove me moja najbolja drugarica koja se poslednjih nedelju dana durila na mene. Ipak, nisam ljut na nju. Razumem je.
