Postala mu je sve u onom momentu kada mu nije trebao niko, kada nije želeo nikog. I bila mu je zabranjena a zabranjeno je oduvek bilo i najslađe.
•Priča je samo moje vlasništvo, plod moje mašte i svaka sličnost sa stvarnim događajima i ličnostima j...
Ups! Gambar ini tidak mengikuti Pedoman Konten kami. Untuk melanjutkan publikasi, hapuslah gambar ini atau unggah gambar lain.
Probudila sam se pre njega, poljubila ga u crnu kosu i sišla sa sprata da mu skuvam kafu pre nego li ustane. Vala, zaslužio je. Nasmejem se pošto se setim koliko sam ga izmučila noćas i koliko sam u tome uživala. Pogledam u pogašene sveće na podu i setim se sa nisam ruže stavila u vodu sinoć, ali ipak ih ugledam u vazi. Ma nije li divan?
Medu je stavio na kauč a na stolu pored, ugledala sam jednu predivnu roze kutijicu sa belom mašnicom preko. "Jel ti se sviđa?" pogledam prema stepenicama sa kojih je sav pospan silazio do mene. Otvorim kutiju u kojoj me dočeka narukvica od roze zlata. Nasmejem se i pre nego što on uspe da dođe do mene, stavim je oko ruke.
"Prelepa je. Hvala ti." cmoknem ga veselo. "Hvala ti i na medi i ružama. Nisi trebao da se trošiš toliko."
"Za tebe mi nije žao da dam pare." sedne na kauč i pozove me da sednem pored njega. Ipak, sednem mu u krilo i nasmejem ga. "Može i tako. Još bolje za mene. Zašto si ustala?"
Kada me pita, shvatim da se probudio kad je osetio da ja više nisam pored njega. "Htela sam da ti skuvam kafu pre nego što ustaneš. Umorila sam te sinoć." kažem sva važna.
"Bogami jesi. Raspametila si me." namigne mi na šta se malo, u obrazima zacrvenim. "Jesi li gladna?"
"Malo, ali nije strašno. Sada da ti skuvam kafu pa ćemo da se ispričamo. Znam da ne možeš bez kafe."
"Mani kafu, piću je posle." zaustavi me i vrati u svoje krilo i čvrsto me stegne. "Žao mi je što sam te onako nasekirao mila. Samo nisam razmišljao o tome da zaista može nešto da mi se dogodi ako me uhvate. Bio sam zaista zaslepljen tom osvetom pa nisam razmišljao ni o mami, ni o tebi. Izvini."
"Nisam ljuta." slegnem ramenima. "Nisam ni onog dana bila ljuta na tebe. Htela sam da se trgneš i da shvatiš kako bi nama, koji te volimo, bilo da se i tebi desi nešto slično što se desilo Varji. Jednom smo preživeli, da je bilo drugog puta... bolje da ne mislim kako bi bilo." zagrlim ga jer vidim da mu je teško, zagrli i on mene nabivši glavu u moje grudi. "Šta kaže Vićentijević? Jel se nešto promenilo u međuvremenu?"
"Jeste. Promenio sam advokata." nasmeje se. "Vićko je, kako ispada, stvarno jako loš advokat. Ne znam ni zašto sam mu uopšte sve to vreme verovao."
"Vićko je loš čovek."
"Dobro i to je tačno." nasmeši se i podigne glavu sad malo bistrijeg pogleda nego malopre. "Još jednom ti se izvinjavam. Ne znam šta bih radio da sam te izgubio zbog svog besa."
"Ne razmišljaj o tome. Oprostila sam ti i tu sam, ja ne idem nigde od tebe." naslonim se čelom o njegovo.
"Volim te mala moja srećice." poljubi me.
"Volim i ja tebe. Puno. Najviše."
… Šest godina kasnije
"Diši Nađa! Samo diši, sad će Kosta!" Đina me svim silama bodri a ja imam osećaj da ću se poroditi na sred naše dnevne sobe. Jebeno me sve boli! "Možeš ti to! Diši duboko!"
