Polako sam otvorila oči i nejasno ugledala obrise Neymarove sobe. NE! ZASPALA SAM! O jebote, već se vidim mjesec dana zaključana u stanu kako svaki dan čistim kuću od poda do stropa sa četkicom za zube. Pogledala sam kroz staklenu stijenu i vidjela prošarano nebo. Dobro, dobro, tek je 4 i pol, pet, još se mogu izvući, valjda. Pošto sam bila bez odjeće, uzela sam cio pokrivač i ogrnula se dok ne dođem do donjeg rublja. A gdje je ono uopće?
-Znaš, vidio sam te već golu, dva put.-progovorio je promukli glas i lagano me preplašio. Ušla sam u kupaonicu i našla svoje rublje. Pogled mi je poletio prema prostranoj tuš kabini. Wow, zar sam zbilja to napravila u tušu?
-Ček, ti bi zbilja otišla tako bez pozdrava?- upitao me pospano.
-Pa kad mi ovisi život o tome, da. -
-Pričekaj da se obućem.-
-Nećeš me voziti sad!- viknem tražeći hlače.
-Još najbolje da te pustim samu u ovo doba da ideš na drugi kraj grada. Barcelona je velik i opasan grad.- i obuće majicu.
(...)
Lagano sam odključala vrata stana i na prstima krenula prema sobi. Čim sam malo više zašla u stan, vidjela sam svjetlo u dnevnom boravku.
-Misliš da neznam gdje si bila?- tiho i smireno kaže. Bilo je još strašnije nego da se derala na mene. Jezivije.
-Mama...- tražila sam u sebi opravdanje. Zasrala sam.
-Šest ujutro je, Rocío, šest.- buljila je u televiziju, niti u jednom prokletom trenutku nije mi uputila pogled.
-Znam, sorry, zabo...- mehanički sam se branila.
-Uopće ne želim znati što ste radili do šest ujutro.- i tad se dogodilo ono najgore: zacrvenila sam se, lagano nasmijala kao djevojčica i odala se.
-Gledali smo televiziju i zaspali.- slagala sam iako obadvje znamo istinu.
-Jeli ti uopće provodiš vrijeme sa svojim društvom? Ili ti je sad on centar svijeta? A što kad počme škola? Tad ćeš i školu zapustiti?- zamrznula sam se. Kroz glavu su mi istovremeno prošle tisuće misli. Jeli Dani itkome rekao? Jeli moje prijateljstvo sa Sandrom sada samo prošlost? Imam li ja više uopće društvo?
-Otac ti misli da si već odavno u krevetu.- to je bio znak da se teleportiram u svoju sobu i zaspem. Poslušno sam se okrenula na peti i otišla. Kad sam se presvukla, uzela sam Khlòe u naručje i zaspala s njom.* * *
Vozila sam se s mamom u autu. Buljila sam u prozor i nervozno grizla donju usnicu. Već tjedan dana se pripremam se mentalno za ovaj trenutak.
-Budi pristojna prema njemu.- na neki svoj način sam je zamolila. Volim je, ali nekad zna biti full neugodna. Danas se "prvi" put upoznaju, a ja želim da me zemlja proguta.
-Oke, oke. Ali ako mi nešto zasmeta, znaš i sama da se neću suzdržavati. I koliko on tetovaža ima?! -
-Sad ti i tetovaže smetaju? - zbilja neznam što se zbilo s mojim i maminim odnosom. Nismo se oduvijek svađale na svaku drugu riječ. Možda je to pubertet, a možda se tek sad vide naše razlike. Ja samo... Ne želim to.
-Ne, ali... Ima ih puno!-
-Znam...- Ček, jesam li se ja u nećemu složila s mamom?
-Ali zgodan je.- samo sam se nasmijala. I know...
Zastale smo ispred elegantnog restorana Cal Pep. Mama se lagano zagledala u restoran, a onda smo ušle u nj. Sve je bilo eleganto, fancy. Ugledala sam Neymara u kutu restorana. Slikao je selfie. Tipično.
-Oj- javila sam se. Dignuo se i krenuo me poljubiti, ali vješto sam se se izmakla i zadobila samo poljubac u obraz. Čudno me pogledao, ali ubrzo je shvatio. Pa neću se ljubiti pred mamom! Ne još...
-I...- započnem neugodni razgovor. Obadvoje su šutili.
-Kakvi su gnocci s gamberima? Čine se dobro...- započne mama.
-Probao sam ih jednom, nisu loši. - ubacio se Neymar.
-Ja ću ovo francusko sranje s mesom.- nisam bila osoba za ovakav restoran. Očito.
-I, Neymar, čestitam na trostrukoj truni i Superkupu Europi.-napoko nešto lijepo je izašlo iz moje mame.
-Hhh, hvala. - i tako je razgovor jednostavno tekao. Skoro da sam bila uljez. Mama je prihvatila Neymara, a ja sam bila toliko ponosna na nju. Ali još uvijek nije oduševljena tetovažama.
* * *
Subota predvečer. Trebala bih se zajebavati na plaži ili izlaziti vani, ali ne, ja stojim doma zajedno s bolesnom sestrom i buljimo u televiziju. Vrtile smo programe u nadi za nečim zanimljivim. Iznenada mi upadne u oko naslov na nacijanolnoj televiziji.
"Poslije slijedi intervju s Barceloninom zvijezdi, Neymarom Jr.", govorila je novinarka.
-Ostavi to.-brzo sam rekla. U intervjuu nije bilo ništa posebno zanimljivo: planovi za novu sezonu, okret na staru i to.
-Ima li što novo u ljubavnom planu? Postoji li nada za fanove tebe i Brune?- iznenada ga novinarka upita i bivšoj. Načulila sam uši.
-Pa... Bruna je prošlost, zasigurno.- zasmijuljio se.
-Ček, ček, zar postoji nova djevojka?- zaintrigirano će voditeljica.
-On ima novu?- zapita me Cristina.
-Mući!- odmahnem joj.
-Zapravo i da.- kratko odgovori.
-Kako se zove, ako smijemo znati? Jeli se vrti u elitnim krugovima ili?- novinarka zapitkuje.
-Ne, ne smijete, još. I nije poznata ličnost.-
-Tajnovit si! Jeli brineta?-
-Da, hahhah.- nasmijao se, a mene su prošli trnci. Osvaja me čak i preko televizije!
-Znači, imaš svoj tip. Pa možeš li nam barem nešto reći o njoj? Gdje ste se upoznali i to?-
-Znam da zvući čudno, ali u parku. A sad... Nije baš kao moje predhodne. Nerd je i pomalo muškobanjaste osobnosti. Meni je prelijepa, ima čarobne oči. Uvijek je raspoložena i vesela. Jednostavno, jedinstvena je.- lagano sam počela plakati. On... Nemam riječi. Samo sam se smijala od sreće.
-Čini li se to samo meni ili si se zbilja zaljubio? Aww, pa ti si se zacrvenio!- uzvratio je osmjehom.
-Zahvaljujem ti puno, večeras si slomio srca mnogih žena, znaš?- i intervju je završio, a ja sam bila u sedmom nebu.
-Što si se ti uspalila?- Cristina je očito primjetila moju reakciju.
-Ništa. Apsolutno ništa.- i još više se nasmijem. Tu večer jedva sam zaspala, a kad sam nakratko usnula, probudila me poruka na mobitelu.
"Nećeš se javiti?", TO.JE.BIO.DANI. Fuck.ZNAM, ZNAM, DUGO MI TREBA.... SRYY NADAM SE DA VAM SE SVIĐA ♡ LIVE IN PEACE ♡♡☆