Prvi poljubac Part 10

58 9 3
                                    

13:00,poslije podne.Alma je sama u Selimov sobi,jako joj je neugodno.Prestala je da razmišlja o ljudima u odijelu i pocela da misli o Selimu.Ustala je s kreveta,kretala,tamo-amo,gore-dolje..Na licu,kao i na cijeloj Almi se moglo primijetiti kako je jako nervozna.Nakon pola sata,Alma uzima Selimove darove.Prvu s kreveta je podigla ogrlicu,zlatnu s dijamantom na središtu,stavila ju je polako na vrat.Bilo joj je teško staviti ogrlicu,uložila je puno napora.Zatim,podigla je naruknicu i stavila ju na ruku.Za razliku od ogrlice,naruknicu je bilo lakše staviti.Nakon ogrlice i naruknice,na red je došao prsten.Alma je dobro znala,šta znaci prsten,kada se pokloni djevojci.Stoga,predomisli se i prsten stavi u džep.Džemper koji je imala na sebi,spusti ga malo niz ruku,jer je željela da sakrije naruknicu.Isto napravi i sa ogrlicom.Nije znala zašto je prihvatila darove,možda,jer je željela da umre u zlatu ili da ,ako se koji slucajem spasi,da ima nešto za uspomenu na 2000 godinu.Nakon svega ovoga,Alma se sjeti Bilala,pitala se šta on radi sada,da li je sretan bez nje,da li je upisao fakultet.Iako je u teškoj situaciji Alma stalno misli na Bilala.No,njezino maštanje prekinu cudan glas."Prošlo je tri dana.Da li si se oprostila od života??",reće jezivo.Alma je znala tko su oni.Jako se uplašila,poce vikati Selima i Bulmu."Selime.....Bulma...."povika glasno,ali iznenada se njen glas ugasi.Nije mogla ništa progovoriti,desilo se ono što se desilo već jednom.Skovana je za pod,ne može se pomaknuti."Gotova sam",izjavi ona."Da...gotova si.Pripremi se uskoro dolazimo",rekoše,jezivo."Molim Vas,još vremena,još samo malo.",molila je Alma.No,više nije cula glasove."Selime!!",povika Alma ponovo.Tada se Selim našao u sobi.Bio je jako užurban i jako se uplašio."Što se dešava Alma",upita,uplašeno Selim.Alma nije mogla doci do daha,:"dolaze oni dolaze",vikala je."Ne brini,došli su proracaci,oni će pomoci.Dođi dolje",rece Selim."Ali ja...",htjede reci Alma,kako se ne može pomaknuti,no ubrzo shvati kako se ipak može pomaknuti."Dođi",rece Selim ponovo.Dok su Alma i Selim išli do Bulme i proracaka,prorocaci su pricali s Bulmom.Kada je Alma s Selimom,došla poprilicno blizu,tek toliko blizu da cuje razgovora.Alma shvati,kako joj je taj glas poznat."To,su oni.Oni si sigurna sam „,rece tiho Alma."Ma ne,nisu oni, ovi nose normalnu odjecu,a oni tvoji nose crno,tako si rekla",uzvrati tiho Selim.Tada se Alma,malo nadvirila sa stepeništa i ugledala dva covjeka u crnom."No,nešto nije uredu,Selim je vidjeo dva covjeka u normalnoj odjeci,a ja vidim dva covjeka u crnom halji.Da li ja to ludim,ili..su to stvarno oni.Bolje da budem sigurna",rece sebi,a zatim protrlja oci.Jednom,dvaput,i uvijek vidi isto.Shvati kako su to ipak oni,nakon spoznaje Alma poce trcati do sobe iz koje je malocas izašla.Selim kada je vidjeo kako Alma trci ka sobi,shvati da nešto opet sa njom nije uredu,pa požuri ka njoj.Ljudi ,koji su došli Selimu i Bulmi,ustadoše s mjesta i krenuše ka njima.Tada Bulme nije bilo tu,otišla je da uzme ča,jer ona ne pije caj,koji ona nije pripremila.Ljudi su to iskoristili i pošli su do Selima i Alme.Alma je do sada vec došla do sobe,poce ponovo drhati,zakljuca vrata i sjede.U tom momentu,Selim kuca na vrata i traži od Alme da otvori.Alma prvo negira ,a zatim odlazi i otvara vrata.Kada otvori vrata,Alma pusti Selima unutra,a zatim opet zakljuca vrata."Alma,šta je sada opet",upita Selim."Oni su,oni su dolje.Cekaju me.Ljudi u crnom",rece Alma."Ama,Alma...Oni nisu u crnom,u normalnoj su odjeci".,viknu na nju.Alma je sve nervoznija,više ni ne sluša Selima."Slušaj me,za boga miloga",izdera se na nju.Alma iznenada stade.Selim pomisli,kako je uticao na nju,pa izdahnu."Napokon si stala,nemoj se više kretati",prisabra se."I ....da hoću sada ne mogu,jer su mi to ponovo ucinili,skamenjena sam...",rece polako Alma."Skamenjena kažeš,ali stojiš normalno",izgovori Selim."Gotova sam Selime.Više me se nećeš sjećati,tvoja ljubav ovdje prestaje",kroz plac rece.Selim ju pogleda,a zatim ju zagrli."Ja ću te se uvijek sjecati,ja cu te uvijek voljeti...."šapnu joj Selim na uho."Ali,kako..Umirem ovdje",rece mu Alma."Ne,nećeš umrijeti,ja to necu dozvoliti.Sada cu se obracunati s njima",kaže,a zatim ju pušta."Selime...Stani to je ludost,oni...oni imaju moc,a ti ju nemaš.Uciniti će ti isto što i meni.Ubiti će te...TI imaš priliku da živiš,a ja nemam.To mi je sudbina.Svaki 100 godina,djevojke su umirale,nitko ih nije spasio....Kako ti misliš,spasiti meni.Šta ti možeš,da li ti imaš moc",izgovori Alma.Kada je trebao da otvori vrata,Selim se na Almin glas zaustavi i rece Almi:"Moja ljubav je moc"..Kada je trebalo da izađe,zacu se glas."Ti ćeš je zaboraviti,kao što svaki momak zaboravlja svoju djevojku.Ona će umrijeti ,a ti ćeš tako živjeti.",povikaše.Na taj glas,Almino se lice skameni,za samo jednu sekundu na njezinom licu se pokaza raznih boja.Uglavnom je to bijela ,crna i siva.Kada joj je vidjeo lice,Selim se vrati.Ponovo ju zagrli,a zatim opet krenu da ode."Stani",dozva ga Alma."da",odgovori."Umrijeti cu,znam da hoću.Osjecam to.Može...poljubac za kraj",izgovori Alma.Na njezin zahtjev,Selim se iznenadi."Poljubac..."rece zbunjeno,kao da ne vjeruje svojim ušima.Tada se vrati,ponovno do Alme."Da li to znaci da me voliš",upita Selim.Alma ga samo pogleda,nije ništa otkrivala.Ponovi:"poljubi me".Nakon par sekundi.Selimove usne su se našle na Alminim.Taj poljubac je puno trajao,Selimov poljubac je pozivao cežnju,a Almin..nije ništa otkrivao.Iza vrata,ponovno su se culu ljudi u crnom.:"gotova si,sada ćeš umrijeti.Kako se ne možeš pomaknuti,ne možeš pobjeci!",uzviknuše.Kada su ljudi u crnom rekli Almi,ona prekinu poljubac i zagrli snašno Selima."Plašim se",povika,a zatim ga još jače zagrli.Taj caroban trenutak prekinu Selim,koji rece:Ti se možeš kretati,što znaci da možeš pobjeci".Kada je Selim rekao,Alma shvati kako se stvarno može pomaknuti."Ja slobodna sam,ali kako",izjavi.Na to Selim ništa ne reće,jer ni on nije znao odgovor."Sada si gotova",povikaše,iza vrata."Imam osjecaj,da su tu....Umrijeti ću,a ne mogu se spasiti",povika Alma."Možeš!!Ako se možeš kretati,znaci da se možeš spasiti.Odi sad i spasi se",."Ali.. kako.."."Zar ti prorocica nije rekla...Uradi ono što si uradila i dovelo te meni.Moraš živjeti,ako to znaci..daleko od mene..Ja ću te cekati.Molim te živi."."Jedino,cega se sjecam je...kako sam rekla,kao iz mora,to sam rekla kada sam umirala...a zatim,kada sam bila duh ,rekla sam ...gotovo je..Da li to trebam ovaj put reci",upita Alma."Spomenula si more,željela si otici ka moru.Zato si došla ka meni,nešto te povuklo ovamo.Nešto ,što ti ni sama ne znaš.Sada..kada..budeš...umirala..spomeni nešto što te veže za Pariz.Nešto,što te ceka u Parizu,a zatim kada budeš duh,nemoj se vracati,vec odma reci gotovo je.Moraš to napraviti",rece i izahnu.Na to,Alma poželje nešto da kaže,ali ju Selim prekide:"I da..ne brini za mene.". Alma nije znala kako da izvrši samoubistvo,pa se dosjeti,kako je najbolje da padne kroz prozor Selimove sobe.Selimova soba je na najvecoj visini.Sigurno će umrijeti.Zatim,potrca ka kupatilu,a prije toga zadnji put pogleda Selima i ode.Tada ,kada je završila u kupatilu,Alma je cula,kako su ljudi u crnom razvalili vrata.Poželje da se vrati,ali pribra se.Posjednji put,pomisli na Selima i Bulmu.Otvara prozor,i pada kroz prozor.U trenutku pada,Alma ucini ono što joj je Selim rekao:"Pomisli na Pariz,i ono što te veže tamo",pomisli,kako je to majka,brat ,otac ili ipak Bilal.No,sjeti se,kako ju veže pravo,advokatura.Pomisli,kako je krenula na pravo,a zatim umre.Par sekundi poslije,Alma je ležala na podu.Bilo je tacno onako ,kao i prvi put.Umrla ,a zatim se vratila kao duh.Sjeti se također ,kako joj je Selim rekao,da odma kaže"gotovo je".No,Alma se na trenutak misli.Tamam,da kaže"gotovo je",zacu se Selim.Zapravo bio je to njegov krik"Ne",Alma tada pomisli,da je umro.Poželje da se vrati,ali nije,jer je obecala Selimu."Neću te zaboraviti Selime",izgovori Alma,a zatim zatvori oci i rece"gotovo je".Na njezin znak,ponovno se pojavila svjetlost,koja je povukla Almu.


Znam,kako vecina neće citati  moju pricu,jer nema poznatih.Mada,molim Vas procitajte,prica je drugacija od ostali.Procitajte ju,ali opet,ako Vam se ne sviđa,recite mi.


Život poslije smrtiWhere stories live. Discover now