fight for my heart

15. "Da li ste očekivali da budem ljubomorna?"

Chapter 15
Sky je celu narednu nedelju napeta.

Njen argument sa Seanom je ostavio toksičan ukus u njenim ustima i ne zna zašto. Obično voli da ga spusti na zemlju, istrese se na njega i gleda ga kako se crveni od sramote, jer zna da je Sky u pravu, ali nešto nije kako treba.

Ne donosi joj isto zadovoljstvo koje je dobijala pre. Možda nikada zapravo nije dobijala zadovoljstvo, ali je uspela da se zabludi u razmišljanju da jeste. Mozda se Sky tolko navikla na Seanovo prisustvo u poslednjih nedelja da je ova neočekivana tišina malo potresla.

Završila je noćnu smenu u bolnici i razmisljala je da samo ode da spava bez tuširanja, iako smrdi na sterilnost bolnice. No, zastane ispred Seanovih vrata.

Sean je bio tih neko vreme. Bez protiv požarnih alarma, bez naglih kucanja na njena vrata s pitanjima kako pravilno oljuštiti luk. Ništa. I Sky bi volela da nije tako pogođena tom tišinom.

Sky cupka nogom iznervirana, grickajući svoju donju usnu, dok gleda u zvono na Seanovim vratima.

Ne bi trebala da radim ovo.

Ne tiče me se.

Ali ispred njegovih sam vrata. Šta ako je mrtav ili nešto?

Klikne jezikom od muke i konačno se okreće i staje direktno ispred ulaza. Njeno srce kuca nenormalno brzo, ali odguruje nervozu i pritiska zvono.

Ima osećaj kao da prolazi večnost dok čeka da neko izađe i to joj daje vremena da nađe milion razloga zašto crnokosi čovek ne otvara vrata.

Možda još uvek spava.

Možda je na poslovnom putovanju.

Šta ako je ljut na mene?

To zadnje natera Sky da se podsmehne jer Sean nema nikakvo pravo da bude ljut na nju ili šta već. Ako išta, Sky treba da je besna na njega. Zato što joj je uništio život pre deset godina. Zato što joj uništava život sada.

Baš kada odluči da se ostavi toga, čuje jedan klik sa druge strane vrata i ona se otvore. Sky otvara usta da smisli dobar izgovor zašto kuca na vrata svog najgoreg neprijatelja, ali za tim nema portebe.

"Da li mogu da Vam pomognem?", Skyina krv joj se sledi u faci dok upija ženu koja stoji ispred nje, u, očigledno, Seanovoj majici sa blago raščupanom kosom. Takođe zapazi roze-ljubičaste tragove po njenom izloženom vratu i jedva primetno rumenilo na njenim obrazima.

"Uhm... ja sam samo...", Skyina usta su odjednom suva. Obično njen um radi milju u minuti, ali trenutno joj je celo telo sleđeno – kao i njen mozak kako se čini.

Devojkine oči se šire u šoku. "O moj Bože! Vi ste Dr. Sky Morgan, zar ne?"

Sky uspe da klimne glavom. "Pratila sam vaša istraživanja već neko vreme! Sean mi je ispričao toliko toga o vama i moram da vam kažem – Bože, toliko vam se divim!"

U Skyinom grlu se pojavi bolesno stezanje. Njeno telo se oseća nelagodno i iscrpljeno. Ne zna da li je to zbog očajničko ubijajuće smene u bolnici koju je odradila ili je to činjenica da nije uspela da utuvi sebi u glavu ideju da Sean ima život izvan dosadne Sky.

"Hej, bebo ko je na vra-"

Sean. Koji se pojavljuje niotkuda, sa peškirom opasanim opasno nisko oko njegovog struka, sa mokrom kosom sa koje se cede kapljice vode, padajući na njegove grudi. Očekivajuće gleda kroz vrata, a kada shvati da je to Sky, lice mu prebledi.

Tih je na trenutak, dok oni jednostavno gledaju jedan u drugog, imajući dve različite konverzacije na jeziku koji niko od njih dvoje ne razume. Sean izgleda kao dete koje je uhvaćeno sa kolačima u rukama, a Sky samo želi da se zemlja otvori i da je proguta tako da ne mora da misli o besmislenoj iritaciji pod prstima, gorućim besom i izdaju koja se takođe provlači kroz njeno telo.