17. "Prestani da lažeš sebe. Za svoje dobro."

1.8K 254 87
                                    

Chapter 17
Žurka ili bolje reći, dobrotvorna akcija se, očekivano, održavala u RISE Hotela i Bašte. Bilo je skoro proleće i sa laganim vetrom koji je duvao kroz krošnje drveća, mesecom visoko na nebu, bilo je to savršeno mesto za događaj u bašti.

Oko debelih stabala su se nalazile sijalice koje su osvetljavale veći deo bašte, onaj deo do kojeg svetlo iz hotela nije moglo da dopre. Beli stoljnaci su se nalazili na svakom stolu, a na njima uglancan pribor za jelo i kristalne čaše za šampanjac. Kao dodatak, desetočlani okrestar je svirao nešto umirujuće, nešto da natera Los Angelesovu elitu da otvori svoja srca i svoje čekovne knjižice.

Uprkos muzičarevim najboljim pokušajevim da stvore opuštenu, laganu atmosferu, osećaj koji je Sean nosio sa sobom je bio mračan i tmuran.

Smeškao se graciozno i umilno čoveku za čovekom, ali njihova lica su se mutila dok više nije mogao da ih prepozna i to je sve zbog Sky Morgan.

Devojka se isticala u njegovom pogledu kao da je reflektor uprt u nju, osvetljavajući je bez obzira gde krene i to je sve šta Sean mogao da vidi. Čak i kada Sean je razgovarao sa nekim, njegove oči su bile na Sky, prateći svaki njen pokret i kao da telepatijom pokušava da je natera da pogleda u njega.

Nažalost, Sky je strašno dobra u ignorisanju Seana. Kada ona ne želi da je neko vidi ili da neko razgovara sa njom, ona potpuno nestane i Sean bi pomislio da je nestala sa lica zemlje prošle nedelje osim što je, zapravo, baš tu, u najlepšoj crvenoj haljini koju je Sean ikada video i poželi da nije toliko patetičan da ga i dalje privlači njena lepota posle svega šta se desilo.

Njegove usne još uvek gore fantomskim osećajem Skyinih usana na njegovim. Način na koji ga je Sky dodirivala, na koji ga je natera da se istopi na zadnjem sedištu, sa prstima u njegovoj kosi je i dalje činilo da mu kolena zaklecaju kada se samo priseti.

Daleko je to bilo od stidljivih, neiskusnih dodira iz srednje škole. Oboje su bili nezreli i samo jedan blagi dodir usana bi ih naterao da se zacrvene i smeškaju. I njihov prvi put je bio toliko nespretan i iskreno smešan, ali su bar bili zajedno, toliko sigurni jedno u drugo i njihova osećanja. To je bilo predivno na najnaivniji način.

Ali sada – kada se sve vrtelo oko glasnih uzdaha, grubih poljupca, ruka umršene u svilenu kosu i ljubičastih oznaka na kukovima, priljubljivanju jedno uz drugo kao da nema vremena da se razmišlja o emocijama i posledicama ili da se radilo o činjenici da su oboje bili pijani; no, Sky je bila prva koja se probudila iz transa izazvana alkoholom.

Sean je trebao znati da će Sky da se otvori ljudima samo kada je pijana. Trebao je da bude spreman na bol kada ga je devojka odgurnula. Trebao je da se spremi da očekuje poricanje, ali to ne znači da su njeni postupci opravdani i jebeno boli.

Jer Sean želi da pokuša, nikada nije voleo nekoga kao što je voleo Sky u prošlosti. Stvari su možda drugačije sada, ali zna da njegovo telo reaguje na nju. Način na koji njegovo srce pravi kolut kada je vidi, znači da tu postoji nešto, ali ako Sky ne želi da mu izađe u susret, u čemu je onda poenta?

I njegovo raspoloženje se kvari svakom sekundom provedenom razmišljanju o tome, dok ga Travis ne primeti i pruža mu čašu šampanjca.

"Mislim da ti treba malo svežeg vazduha, Sean", njegov asistent govori čvrsto i Sean samo klimne glavom. Lice mu se ukočilo od prisiljenog osmeha koji je nosio na licu cele večeri dok je slušao članove visokog društva koji su bez prekida blebetali o stvarima koje ga nisu zanimale i samo mu je trabao predah, tako da je i više nego srećan kada mu Travis pruži priliku da se skloni od svega toga.

Do dna ispija tečnost u njegovoj čaši i grabi još jednu na putu ka izlazu prema bašti i uputi se na pozantoj putanji.

Nije bio u lavirintu nekoliko godina; ne nakon što je preuzeo kompaniju. Odjednom su mu takve stvari bile previše detinjaste i beznačajne. Nije mu bilo dozvoljeno da samo izađe i da satima luta po baštama kao što je pre to radio, ali samouvereno skreće iza svakog ugla, jer baš kao vožnju biciklom, ne može da zaboravi ovo mesto.

fight for my heartWhere stories live. Discover now