Troublemaker

Dream.

Tessi je bilo čudno kako se njena maćeha ophodi prema njoj. Ali nije joj pridavala mnogo pažnje. Dok je bila u toaletu čula je lupkanje na stepenicama, bila je preplašena ali znala je da je to samo plod njene mašte ili se bar nadala. Kada je čula da neko doziva njeno ime kroz šapat. Pomislivši da je maćeha doziva polako i nesigurno je sišla niz stepenice, koje su Tessi davale glavobolju jer su išle u spiralu. Za djevojku koja je nosila naočale to je predstavljalo problem jer silaženje niz stepenice dok imaš užasnu glavobolju znači samo jedno- padanje. Ali ovaj put, Tessa nije imala ni glavobolje, ni vrtoglavice, pa čak ni svoje naočale bez kojih ne vidi prst pred okom. Sišla je niz stepenice, pretražila sve sobe ali... Nigdje nije bilo nikoga. Pogledala je kroz špijunku i jedina stvar koju je mogla vidjeti je tijelo. Tijelo sa lokvom krvi ispod sebe, lice je bilo pokriveno kosom tako da nije znala ko je u pitanju. Imala je taj neki osjećaj koji joj je govorio da je u pitanju neko njen. Veoma blizak njoj. Kada je uhvatila vrata za kvaku, čula je vrisak pa se brže-bolje odmakla. Neko iza nje dozvao je njeno ime, u trenutku kada se okrenula... Skočila je iz kreveta od straha i noćne more koja ovu djevojku budi već mjesec dana uzastopce. Kada je pogledala kroz prozor shvatila je da je već svanulo, pa je ustala iz kreveta. Kada je sišla shvatila je da Serena još uvijek nije ustala, odlučila je iskoristiti priliku i prošetati šumom. Otišla je u sobu i uzela svoj mp3 player i krenula. Krenula je dobro poznatim putem i već nakon nekoliko koraka ušla duboko u šumu. Prolazila je pored dobro poznatih mjesta sa mnogo uspomena. Svako drvo za nju je imalo neku vrijednost i zbog toga je svako drvo pokušala dotaknuti, pa bar na sekundu. Tako hodajući šumom sa slušalicama u ušima imala je osjećaj da i nije bila baš najbolja ideja da ide van bez maćehine dozvole. Baš kada je počela razmišljati o tome, osjetila je kako joj neko dira rame, kada se okrenula nikoga nije bilo. Sada je već bila prestrašena. Okrenula se dva-tri puta oko sebe i opet provjerila, ali samo je potvrdila ono što je već odavno znala... Nije bilo nikoga! Sva u strahu od nečega što uopšte i nije tu, okrenula se putam kojim je došla i krenula kući. Lišće pod njenim nogama pravilo je strašnije zvukove nego kada je dolazila. Najgora je bila tišina u šumi, od čega joj se činilo da može čuti vlastitu krv kako polako prolazi kroz njene vene, sve do srca. Na svu sreću brzo je izašla iz šume, ali nije se mogla osjećati sigurno dok ne dođe do svoje kuće. Kada je došla do svog dvorišta osjetila je olakšanje, a pijesak pod njenim nogama proizvodio je umirujuće zvuke.

Dok je skidala patike i jaknu u hodniku, maćeha je stala pred nju prekrštenih ruku.

-Gdje si ti jutros?

-Izvini maćeho, ranije sam se probudila pa sam odlučila uhvatiti zraka.

Serena joj se blago nasmijala i pružila zagrljaj te je poljubila u obraz. U trenutku kada je zamakla za vrata Tessa je izdahnula veliku količinu zraka koja joj se nakupila u plućima. Otišla je u svoju sobu i sjela na prozorsku dasku.

''Zašto mi se ovo dešava? Zašto svaku noć isti san i ko je ona osoba uopšte? I zašto me je uvijek strah da otvorim ta vrata i vidim lice?'' Sva su joj se ova pitanja motala po glavi, ali ni na jedno nije imala odgovor. Zato je samo legla na krevet i zaspala, nadajući se da je i ovo sve što joj se dešava noćna mora.

***

Mama!! Mama vidi me!! Tata!!! Brzo dođite !! Mama? Tata?? Gdje ste?! Tata!!!?

***
U tom trenutku sam se probudila sva u znoju. Ne mogu vjerovati. Mrzim svoje snove i svoj mozak.