His Hero (FWC)

"Bravo šampione!"

"Večer!" pozdravila sam s kućnih vrata iako nikoga nije bilo na vidiku.

Prošla sam hodnikom do dnevne sobe i tamo na kauču vidjela Jessicu.

"Hej!" pozdravila sam na što se ona lijeno okrenula i mahnula rukom. Opet gleda svoje serije.

"Gdje su mama i tata?" upitala sam dok sam dolazila do kuhinje da si spremim večeru.

"Otišli su na onaj sastanak. I da, imaš palačinke." rekla je i nastavila pratit tv.

Uzela sam palačinke, zagrijala si šalicu mlijeka i otišla sam u sobu. Konačno krevet.

Sjela sam na njega i jela. Pustila sam pjesme i jednostavno uživala. Misli su mi proletjele današnjim danom i tada sam se sjetila da bih se trebala javiti Lukeu.

Nakon par trenutaka, Luke se napokon javio.

"Hej, Luke." pozdravila sam.

"West, hej. Što ima?"

"Luke, razmišljala sam i moram te pitat. Od kud ti znaš Benjamina?" zagrizla sam usnicu.

"Moji i njegovi roditelji su poslovni partneri. Ali nismo nikad bili toliko bliski. Tek pred kraj ovog ljeta smo se zbližili, pošto su se doselili ovdje, i od tada se družimo." objasnio je Luke.

"Aham..kako to da mi ga nisi nikad spomenuo?"

"Pa..zato što on..on ima nekih problema što se tiče cura."

"Mhm, da, okej. Ništa Luke, vidimo se sutra na istom mjestu u isto vrijeme." ispustila sam zvuk smijanja i tada sam prekinula.

Ustala sam se i otišla otuširati. Nisam ni shvatila koliko je već prošlo. Izašla sam iz kade i ogrnula se ručnikom. Oprala sam zube i stavila malo kreme. Kada krene ovo jesensko vrijeme, koža mi postane skroz suha.
Navukla sam toplu pidžamu i legla u krevet. Nisam nikako mogla zaspati, pa sam stavila slušalice i nakon nekoliko trenutaka utonula u san.

(..)

Sunce je provirilo kroz prozor moje sobe i bojažljivo bacilo svoje svjetlosne zrake na moje oči. Otvorila sam teške kapke i rastegnula se koliko sam široka i duga. Teturala sam po sobi, pokušavajući održati mozak budnim. Na brzinu sam obukla crne traperice, traper košulju i plave starke. Sišla sam u kuhinju i još snena trpala u sebe žlice i žlice pahuljica. Zatvorila sam oči na minutu i uživala ne radeći ništa.

"West!" trgnuo me glas "Što radiš?"

"Jess, hej. Ne mogu. Želim spavati." produžila sam i na kraju i položila glavu na stol.

"Daj ajde. Ne budi mekušac. Ustaj. Trebaš ići." došla je do mene i primila me za podlakticu.
Nervozno sam ustala i otišla do kupaonice. Oprala sam zube i svezala kosu u rep. Izašavši, navukla sam kožnu jaknu, uzela ključeve od motora i krenula prema izlazu.

"Ti ćeš busom?" doviknula sam Jessici.

"Da, Westline. Neki se žele socijalizirati." pojavila se na vratima i namignula.

"Whatever." izustila sam i preokrenula očima.

Putem sam razmišljala o Benu. Hoćemo li se sresti danas? Hoću li opet vidjeti njegove zelene oči?

Uh, Westline Hope. Ti se ne možeš zaljubiti. Ne možeš. Dosta je bilo povreda. On je još samo jedan običan dečko. Jest da ima predivne oči, ali ne možeš. Ovoga puta nećemo pokleknuti.

Nije kao da mi se sviđa ili nešto, samo se čini drag. Ništa više.

Zadnji put kada ti se momak činio tako drag, i nije ispalo baš sjajno, zar ne?

Ali to što više ne vjerujem ljudima, ne znači da ne mogu maštati i razmišljati..

I sve je stalo kad sam ga ugledala kako naslonjen stoji na svoj motor i priča sa svojom škvadrom. Neopaženo sam prošla pored njega i ušla u školu. Koračala sam do svog ormara, kad sam začula poznati glas.

"Westline!" okrenula sam se i nasmijala visokoj pojavi koja je već sada stajala tik do mene.

"Benny, hej." osmjehnula sam se, pogledavši ga ravno u oči.

"Benny? Stvarno?" -podignuo je obrve i nasmijao se nadimku.

"Oprosti, volim davati nadimke." rekla sam mu s laganim smješkom na licu, i pomalo rumenim obrazima.

Ne znam zašto, ali željela sam mu se svidjeti. Željela sam da me konačno netko zavoli, a Benny se i nije činio toliko loš.

Joj, molim te. Nitko se ne čini loš na prvi pogled, Westline.

"Dobro, neka. Sviđa mi se." potvrdnu je kimnuo glavom.
"Ovaj, htio sam te pitati ako si slobodna večeras.." od nervoze je počeo namještati kapuljaču, a oči su mu vrludale.

"Jesam, zašto?"

"Doći ću po tebe u sedam." osmjehnuo se i produžio.

Okrenula sam se za njim, gledajući kako odlazi. Trgnulo me zvono i shvatila sam da ću kasniti na sat. Super.

Brzim koracima sam uletjela u učionicu koja je, začudo, bila prazna.

"Kog vrapca?" glasno sam rekla još uvijek stajajući na vratima.

"Pa da. Danas je Sportski dan." lupila sam se rukom po glavi i odjurila do igrališta.

Sjela sam na tribine i promatrala učenike kako se spremaju, svako u svojoj kategoriji.

"West."

"Shane?" začuđeno sam ga pogledala.

"Trebamo još jednu osobu u štafeti. Zainteresirana?"

"Shane, ja stvarno ne bih."

"Hajde, molim te. Kevin je rekao kako držiš rekord u trčanju na 100 m."

Ne bi bilo loše malo se socijalizirati, ako sam već poželjna. Uostalom, ovo je bila prilika da se malo dokažem.

"Hmm.. Dobro." izvila sam usne u smješak i krenula za njim.
Na terenu je bilo hrpa ljudi. Ne znam zašto, ali uvijek sam imala osjećaj da me svi prate pogledom. I nije uopće bilo ugodno.

Došla sam do ekipe za štafetu. Uz mene i Shanea, bila su još dva dečka, Kevin i Peter. Upoznali smo se i začuli smo zvižduk. Očito je vrijeme za početak.

Ostavili su me za kraj. Shane je bio treći. Moram priznati da su Kevin i Pete stvarno brzo trčali. Shane je brzim i visokim koracima trčao prema meni i pružio mi štafetu. Spretno sam uhvatila štafetu i krenula. Koliko sam mogla odmjeriti, krenula sam par sekundi kasnije od ekipe do nas. Dala sam sve od sebe. Cijelim tijelom sam grabila naprijed i brzo mijenjala noge. Ruke sam čvrsto pomicala uz tijelo.

Hajde, Westline.

Mogu ja to. Sustigla sam curu ispred sebe. Dosta dugo smo bile izjednačene, a onda zadnjih par metara sam je prestigla. Kada sam je prestizala, začula sam viku i pljeskanje s tribina. Stigla sam na cilj i srušila se na pod. Shane me podignuo i smijući se, grlio me. Dečki su me podignuli na ramena, baš kao u filmovima. Smijala sam se baš onako od srca.

"Pa plavuša zna čak i trčati." čula sam poznati glas i usmjerila pogled u tom pravcu.

"Benny!" rekla sam, možda malo preentuzijastično.

Dečki su me spustili, i Ben me snažno zagrlio.

"Bravo šampione!" tiho mi je šapnuo u uho, od čega su mojim tijelom prošli trnci.