Chikite

Part 1

Prokleti alarm....Cujem ga,ali sam previse umorna da bih ustala odmah. Zvonjava me nenormalno nervira ali ipak otvaram oci. Napipavam telefon i gasim prokleti zvuk. Ustajem. I danas radim,tako da obavljam normalne aktivnosti pred polazak na posao. Jana  je vec spremna i nije mi jasno kako joj uspeva da,i posle godinu dana bez problema ustane za posao. 

-,,Ajmo mila kafa te ceka"-cujem je. Jana je moja cimerka,koleginica,sestra,porodica,sve sto ovde mogu da imam. Naizgled smo kao i svi Srbi emigranti u ovoj drzavi. Samo nekako nikad nismo bile kao i svi.  Za razliku od mnogih,imale smo legalne papire za rad i zivot ovde. Imale smo stalan posao u hotelu. Tu smo pocele i tu i ostale. Tako da smo u hotelu vazile za stare radnike s obzirom da su se emigranti menjali kao na traci, a mi ostale citave dve sezone,tacnije nesto vise od godinu dana.

Zivimo, ne mnogo drugacije od ostalih emigranata,ali pak,mnogo smo drugacije i to i znamo.Svesne smo da mozemo vise nego da budemo konobarice u hotelu i sluzimo all inclusive goste koji ne ostavljaju baksis ni ako ih titrate i ponasate se kao da su kraljevi.  Ali kada si emigrant treba vreme da napredujes. S'obzirom da smo dosle iz Srbije kao i hiljade drugih,nase satnice su bile jadne a mogucnost da se usavrsis i radis neki wow posao skoro nemoguca.Ali mi smo znale da moramo da cekamo. Znale smo da nam treba jos najmanje 5 meseci da bi se odselile i nasle stan za nas dve,znale smo da moramo da zivimo sa jos 5 ljudi u stanu da bi imali manje troskove. Obe smo slale kuci novac roditeljima,to je bila neka vrsta obaveze,i mi smo je uredno ispunjavale,nasi troskovi su bili minimalni ali nase potrebe i zelje maximalne.Kako-god.

Jana i ja vazimo da vredne i jako odgovorne radnice,i ruku na srce,imamo postovanje od apsolutno svih u hotelu. Pocevsi od menadzmenta do cleanera. Jednostavno su nas voleli.Nije tajna da lepsih devojaka nije bilo u hotelu. Apsolutno nije. I na sarm smo znale da dobijamo bas dosta. Kao sto rekoh mi vazimo za vredne,odgovorne,pametne,povucene,i fine devojke.Tako se i ponasamo. I to nam svakodnevno olaksava smene od 12 sati. Vecina nasih nam zavidi,a zene nas i mrze.Mogu slobodno da kazem da je taj put emigranata jako tezak. A cinjenica da mi imamo legalno dokumenta,postovanje rukovodioca hotela,razumevanje istih,i stalan posao u stranim zemljama je garantovano vasa karta za linc drugih emigranata,koji na primer ne uspevaju da dobiju dokumenta iako podplacuju za to i bave se raznim falsevima,koji ne mogu da nadju stalan posao gde imaju dosta sati,gde ih tretiraju kao gamad a ne ljude,i koji ne uspevaju da skrpe kraj s krajem tu gde jesu a kamoli da jos salju novac u Srbiju.

Znaci,da, jasno je da smo drugacije....Jana i ja smo koristile sve sto se moglo iskoristiti. na primer,iako smo svi imali po jedan obrok u kantini,Jana i ja smo u svako doba mogle uci u kuhinju i potraziti sta god nam se jede,i kuvari bi se skoro potukli ko ce nam pripremiti obrok,ili smo kasnile i po 20 min bez grize savesti i niko od menadzera nam rec ne bi rekao,uvek smo mogle odabrati koji dan u nedelji zelimo biti slobodne i bile bismo bez pogovora...i td. Nijedan od muskaraca nije bio ravnodusan,svaki bi nam pomogao u onome sto nam je trebalo,za uzvrat samo smo bile prijatne i fine,ujutru bi pozdravile sve njih sa osmehom koji je uvek,ali uvek u sebi imao dozu zavodljivosti,a na poslu smo za razliku od svih drugih zena dolazile sa ful sminkom i urednom kosom. Danas kao i svakog jutra cim smo stigle u hotel i obukle uniformu uzele smo kafe sa aparata i otisle na svoje stanice.

Dorucak je poceo,postavljale smo stolove,cistile brisale,sve isto kao i svakog dana,svakog bozijeg dana,isti ljudi,iste stvari,isti posao licile smo na robote i moglo se primetiti da ne uzivamo u konobarisanju iako su gosti bili uvek odusevljeni nama i davali nam brdo pohvala i komplimenata..

Jedna od suppervizerki  panicno trci do nase stanice koja je ujedno bila i najveca i zato su nas uvek i gurale da radimo tu,bile smo sposobne da samo odradimo bez ikakvih problema.

-,,Saro i Jana gde su vam plocice sa imenima?"-klasika,svako jutro nas je opiminjala .Ne stizem da progovorim smesim se ali ona i dalje panici,Jana me gleda u smislu WTF?