S&M

Chapter 1

Svako jutro budim se u istoj sobi,dan provodim isto,svaki dan prelazi u dosadu.Tješim se time da će se nešto promeniti,da ću se barem jednom zaljubiti.Dosta mi je pokušavanja da održim svoj život savršenim.Pokušavajući da ga usavršim shvatila sam da samo ga još više upropaštavam.Izašla sam iz kuće i krenula sam u šetnju.Krenula sam do parka.Jesen je.Sve je bilo prekriveno lišćem,a hladan vazduh se već se oseti.Vreme se menja,što znači da se i moje raspoloženje menja.Tokom jeseni postajem hladnija,bez osećanja sam.Zamišljena hodajući po parku,slučajno sam se sudarila sa nekim muškarcem.Bio je visok,obučen u beloj majici i sivoj trenerci.Izgledao je kao model iz nekih američkih magazina.Mislim da možda ima oko 20-21 godinu.

"Izvinite.." rekla sam potištenim glasom.

Samo je se zagledao u mene sa svojim zelenim očima. Jebote..kako izgleda lepo!

"Nema veze" rekao je osmehnuvši se i nastavio je hodati.

Osećala sam se čudno.Zašto je se onako zagledao u mene.Možda zato što si se zaletela u njega!? rekla je moja podsvest.Otrgla sam se iz tih misli.Otišla sam do obližnjeg kafića i pozvala par drugarica da mi se pridruže na kafi.Ana i Helena su došle u nekoliko minuta.Čim su sele počele su pričati šta im se sve desilo.Pričanje sa njima me je činilo srećnom,slušanje njihovih problema i davanje im saveta su me uvek činili srećnom.Prekršile smo predrasude naših roditelja.Ostale smo u kontaktu sve od osnovne škole,mada sada kada smo na koledžu ređe se družimo.Doduše ovo nam je zadnja godina na koledžu,pa se nadamo da će mo posle toga moći da provodimo više vremena zajedno.
Helena nam je počela pričati o nekom problemu sa njenim dečkom.U vezi su već godinu dana.

"Sereš!! Poljubio ju je!?" brecnula se Ana.

"I to u usta" doda Helena.

"Samo prekini sa njim" rekla sam ispijajući zadnji gutljaj kafe.

"Ali nije to tako lako..." ponovo doda Helena ali malo sa tugom u glasu.

"Helena,slušaj...ako ne možeš da mu uživo saopštiš da prekidaš,samo to uradiš preko fejsa" reče Ana,ustajući sa stolice i uzimajući svoju torbu,spremna za polazak.

Izašle smo napolje iz kafića.

"Razmislit ću još o tome..." rekla je "ali sada moram da idem kući,u ponedeljak imam ispit,moram da zagrejem stolicu" osmehnula je se.

Helena je krenula prema suprotnom pravcu gde smo Ana i ja krenule.Hodale smo tako u tišini dok Ana nije pokrenula novu temu.

"I.....da li si se zaljubila" upitala me je Ana sa radoznalim glasom.

"U koga? Mislim...nisam" rekla sam nastavljajući da pratim Anu do kuće.

"Nešto si mi drugačije izgledala danas"

Zato što je jebeni momak koji je izgledao kao top model se baš sudario samnom????

"Ma čini ti se" rekla sam joj kada smo stigle do njene kuće.

Pozdravile smo se i ja sa krenula do prodamnice da uzmem cigare.Ušla sam u prodamnicu i videla istog muškarca u kojeg sam se sudarila.

Sranje.

"Jedna kutija cigara..bilo kojih" rekla sam prodavačici.

U tom trenutku mi se okrenuo on.Muškarac sa kojim sam se sudarila.

"Ti to mene pratiš" rekao je.

Ja da pratim njega?

"Hm...da vi možda mene ne pratite?" rekla sam mu.

Nabacio je osmeh.

"Mogu li barem znati ime moje obažavateljice koja me stalno prati" rekao je kroz osmeh.

"Sandra." rekla sam mu uzimajući cigare i naplaćujući ih.

"Lepo ime" šapnuo mi je dok smo izlazili iz prodamnice.

Nisam mu ništa odgovorila.

"Mogu li te otpratiti do kuće?" pitao me je.

Hm...ne bi mi falilo malo društva kada idem kući.

"Može" rekla sam mu kratkim odgovorom.

Bože kako sam čudna...

Krenuli smo prema mojoj kući iako je trebalo otprilike samo još 5 minuta dok ne dođemo do tamo.
Dok smo išli do tamo saznala sam samo da se zove Michael i da ima 24 godine.Na ostalo što je pričao nisam obraćala pažnju,sami sam mislila o njemu i o njegovim kristalno zelenim očima.

"Pa,ćao...vidimo se neki drugi put" rekao je kada me je otpratio do kuće.

Da....

"Hvala" promrmljala sam.

"Za šta" pitao me je.

"Što si me otpratio" odgovorila sam mu kad za pošla da ulazim u kuću.

"A to,ma nema veze,ćao" rekao je sa malo zbunjenosti u glasu.

Čim sa zatvorila vrata u sebi sam se počela radovat.

Može li ovo biti savršenije!! ciknula sam u sebi.

Skontala sam tek nakon 4 minute kako ga više nikad neću videti,i da će ovo što osećam biti samo prolazno,ali ipak ću nastaviti da se ovako osećam,pa šta bude,bude....