fight for my heart

21. "Možete se venčati sada!"

Chapter 21
Sky udahne duboko. Stoji na trotoaru, pravo ispred novoizgrađene zgrade Maryvale Sirotišta – sada imenovano Maryvale Dečiji Dom prema veselom znaku ispred ulaza – i da nije znala bolje, mislila bi da je ovo kompletno drugo mesto.

Nestala je mrtva mahovina i ograda od žice, kao i fasada koja se ljuštila. Sada se po travnjaku prostirala jarko zelena bolja, prošarana raznobojnim cvetovima, sa biciklama i fudbalskim loptama koji su ležali okolo. Mala bašta puna povrća je bila u uglu i Sky je primetila mali simbol, ispisan dečijim rukopisom. Sve je bilo novo, kao i boja na zidu koja ju je terala da pomisli da je stara kuća bila potpuno srušena i zamenjena zgradom tako punom topline i života.

Sky ne želi da uđe unutra. Ne želi da prolazi hodnikom u kojem se zaklela sebi da više nikada neće kročiti. Skoro da može da čuje viku i buku. Može da vidi krv. Stiska ruke u pesnicu jer se iste tresu previše.

Izbegavala je bilo kakve posete kući u poslednjih nekoliko meseci, uplašena, i nije bila spremna suočiti se sa svim uspomenama. Proganjale su je u snovima – noćnim morama – godinama nakon što je otišla. Bili su razlog zašto često nije mogla da spava, provodeći sate iznad toaleta; suvo povraćala dok se nije osećala kao da u njenom telu nema više ničega.

Ne, neću da počinjem ovo ponovo, Sky se podseća, pokušavajući da se pribere kako ne bi imala napad panike. Uradi to za Davida.

Imala je u planu da ga poseti već neko vreme, ali je bila nesigurna, no danas, bila je odlučna da ga obiđe i proveri njegovo stanje – i suoči se sa svojim najvećim srahom kako se ćini.

Suv jecaj preti da napusti njeno grlo dok pravi korake ka ulazi, preko praga bašte i polako ide prema stepenicama. Dok se penje uz njih, njene noge su kao kamenje, ali se prisiljava da ide napred.

Vrata – obojena u jarko crveno – su malo odškrinuta, tako da ih Sky otvara i ulazi. Priprema se na sve odvratne slike koje su trajno urezane u njen mozak da je bombarduju, i mrzi sebe zbog svog fotografskog pamćenja, jer to znači sećati se i loših stvari onoliko koliko i dobrih.

Ali u kući, ne postoji nijedan trag njenog detinjstva – predsoblje i dnevni boravak su prostrani sa nežno plavim zidovima, prekriveni dečijim crtežima i voštranim bojicama. Na sredini zida je ogroman televizor koji emituje Pepeljugu i ispred istog se nalaze petoro dece, rasejani na kauču uz kokice, ne obraćavši pažnju na Sky.

Sky proguta knedlu koja joj je zastala u grlu, prisećajući se kako je dnevna soba bila zabranjena svima, uvek prepuna limenkama od alkohola i kojim god drogama bi upravnik mogao da nađe.

"Oh, Vi mora da ste doktorka Sky!", razigran glas dopre do njenih ušiju i okrene se kako bi videla ženu koja se smeje iz kuhinje. Ona briše ruke krpom i dok prilazi, Sky može da oseti vanilin mris koji je okružuje.

"Uh... vrata su bila otvorena... pa sam samo ušla", Sky uspe da izgovori. Iza kapaka su joj gorele suze, jer dođavola, na tren je poželela da Sarah izlazi iz kuhinje i da joj se tako smeška. Ona bi volela ovo, pomisli.

Gospođa klikne jezikom. "Mora da ih je Marco ostavio otvorenim, taj dečko kao da je rođen u čamcu", kaže iznervirano, ali nema ljutnje u njenom glasu, samo sklonost. "Ovde ste da vidite Davida?"

Sky samo klimne glavom, ne veruje da može da govori. "U zadnjem delu bašte je, sa-"

"Otići ću tamo sama, ne želim da vas mučim", Sky je prekine. Ne želi da iko bude u blizini kada bude imala mentalni slom. Žena klime i vraća se nazad u kuhinju uz osmeh.

Sky ima osećaj da mora da se natera da se mrdne pre nego što nastavi da šeta kućom, jer da bi otišla do zadnjeg dela bašte, mora da prođe kroz hodnik pored svoje stare sobe. O, prestani da budeš tako dramatična, Sky, grdi se.