Drži me... 2. Deo

2. Šta sad?

Jako mi je žao Markusa. Ipak me voli sve ove godine dok ja jurim za Benom. Ako me Markus bude pitao za kratku šetnju,rado ću pristati da bih ga malo usrećila. Barem ću mu se tako iskupiti za izgubljene godine koje nije proveo sa mnom.

Ulazim u ovaj prokleti zatvor. Između zatvorenika pokušavam naći Bena. Hmm,nema ga. Sledeća ćelija je ćelija za biologiju,možda je tamo otišao. Šta znam,odoh ja tamo brzim korakom.

Kako se svi samo guraju,ccc..Ako nisam makar jednu kosku u telu polomila,evo gde sam.

Stižem i do biologije i vidim ga. Ljut je,kako ne bi bio? Prilazim mu i nadam se da će biti u redu. Gospode Bože,kako drhtim. Nadam se da se ne primećuje toliko. Koračam ka njemu dok me on strelja ledenim pogledom.ZEMLJO OTVORI SEEE!! BILO BI DOBRO DA ME NEMA!!
"Šta znači ono,Katnis?" ljutito ali tiho me pita,a ja mu takođe tiho i plašljivo odgovaram:
"Izvini,Markus me je zvao da me pita nešto.." koji sam ja lažov. Vidim da sam budući političar.
"Oh,stvarno? Verovatno te je pitao kako se grli,a?" već me vređa:
"A šta se ti toliko vređaš i brineš za mene??" već pizdim. Šta je ovo? On crveni..zašto? Ućutao se odjednom.
"To sam hteo da ti kažem..ja..ovaj..",
"Hajdete,deco,ulazimo" baš sad?? ZAŠTO SAD!? JAOOO GOSPODEEE!! Došlo mi je da zalepim jednu dobru šamarčinu nastavniku ali ne smem,naravno..Ljutito uzimam ranac i ulazim u ovu prokletinju. Kako bi sad opsovala sve i žive i mrtve ali ne smem,stidljiva sam. Jbg.

Ben je previše daleko da bi smo razgovarali. Čak 2 reda. Damn it..Samo ga gledam i uopšte ne pratim čas. Gledam tu lepotu...ahhh..divno..ali neko smeta. Markus odjednom ulazi u učionicu i donosi nešto nastavniku,pogleda me uz lažan osmeh i izlazi. Sad mi je još teže. Imam tako bedan život,jbg...

Pošto naravno ne mogu čitavog života gledati Bena,rešila sam da prepišem par reči sa table.
Još drhtim,ni olovku ne mogu držati. Moram se smiriti. Niko ne sme primetiti moju nervozu.
Zašto ne dođe neki policajac i ne uhapsi me? Ili neki lovac na neodlučne ljude i ne ubije me?
"Hajde,zvoni više..."mrmljam..nervozno se igram olovkom.
"Da li je sve u redu,Ket? Mogu li pomoći?" to je moja drugarica iz klupe i moja komšinica.
"Ne znam,Sabrina,ne znam..."
"Znam šta će te razveseliti. Idemo na toplu čokoladu posle škole. Prijaće nam u ovim nivembarskim danima. Ja častim,može?",
"Nema problema,sve dok ti častiš hahahah"smejemo se a nastavnik nas opominje.

Napokon zvoni,TOOO!! Ali ovog puta ne jurcam iz učionice nego idem polako i pratim Bena jer mi je rukom dao znak da ga pratim. Sad je veliki odmor pa imamo vremena da razgovaramo. Pratim ga po školi neko vreme dok on nije stao.:
"Šta je bilo,Bene? Sve je u redu?" plaši me..Okreće se,proverava da li smo sami i hvata me za rame i grli me. Trčimo grleći se. Izgledalo je kao da me brani. Ali od čega? I da li me on brani uopšte? Možda od tuđih pogleda..
Par trenutaka nisam videla kuda idemo,tek kada smo stali videla sam. Doveo me je u zatvorenu baštu škole. Tako puno biljka,baš je šareno i mirisno..baš je... romantično...
Opet idijska serija. Gledamo se par minuta,onako nemi dok mi on nije prišao još bliže.
Bože al' je visok. Sigurno ima metar i 70-80 a ja metar 59.. :I Damn it..
"I? Šta sad?" pitam pomalo hladnokrvno.
"I sad bih ti nešto rekao. Raskinuo sam sa onom curom i smatram da si ti to trebala prva da saznaš.."
"Ja..? Žašto ja?" koje pitanje...
"Zato...Bože.. Ne mogu više ovo držati u sebi.." hvata se za glavu,kao da ga boli.
"Š..Šta to?" razmišljam da li da iz torbe izvučem aspirin..ma neee..stavlja mi ruke na ramena kao Markus. Verovatno je to video od njega. Pihhh..lako ga možeš provaliti,na kilometar. Ne ipak nije video od njega zato što me Markus nije poljubio!!! ONN ME LJUBI!!U USTAAA!!!!UMREĆUUU!!! Moje inenađene otvorne oči odjednom se počinju sklapati i počinjem da uživam u poljubcu..Kako je čarobno..moj prvi kiss sa najdražom osobom. Izgledamo kao par.. Grlimo se usnama (i rukama,takođe) ovaj osećaj nikad neću zaboraviti..Ali šta sa Markusom?? On ipak čezne zbog mene. Šta sad?! Ostati i ljubiti se ili otići kod Markusa!!?? Damn it!!