Mladi bracni par je nakon dugog vremena koskanja i prenemaganja konacno odluciti preseliti se u staru napustenu kucu daleko od sveta i civilizacije. Ta stara kuca je pripadala njenoj pokojnoj baki. Bili su umorni od svega tacnije ona,nakon smrti majke svi su joj se snovi srusili,porodica joj se raspala.vise joj nista nije bilo bitno,samo da nadje svoj mir i da odmori od svega. Bio je to septembar 1864,rana jesen...lisce je presesusilo na vetru,dok su njeni obrazi idalje bili vlazni od suza. Stiven je tesio,Ona devojka po imenu Lizi nije nalazila utehu za tugu koju je trenutno osecala.
Bio je to dan velikog spremanja. Dok su pakovali kutije,pronasli su staru muzicku kutiju na navijanje Sa ringispilom i ponijima koji bi se vrteli u krug kad b je ukljucila,proizvodeci neznu melodiju njenog detinjstva. Taj poklon je dobila od svoje majke sa pune 3 godine. Svake godine,nakon smrti majke ona je sela onako sama pokraj kamina,i ukljucila kutiju da svira...gledala bi kako se konjici vrte u krug,monotonog pogleda secajuci se svih uspomena sa njenom majkom. „Lizi,lizi" Stiven je dozivao,zaledjenog pogleda trebalo joj je vremena da bi se vratila u stari svet.."lizi cujes li me"? „lizi" tad ga je samo zagrlila u dzemperu natopljenog od suza,sa ocima punih ljubavi i zeljom da tako bar jos jednom zagrli svoju majku. Ipak sa majkom je provela celo svoje detinjstvo. Otac joj je jos kad je bila mala poginuo u gradjanskom ratu,sada sa vojih 22 godine...jednostavno nije bila spremna da ostane sama. Ostala rodbina,brace i sestre su joj obolela od tuberkuloze i umrla. Imala je samo tu jednu Nanu,staru komsinicu blizu te kolibe gde je zivela njena baka. Ona se bavila vrazbinom i magijom. Sumnjalo se cak i da je ona zasluzna za pustos celog sela,da je prizivanjem mracnih sila uspela da dotuce sve ljude tog kraja. Lizi nije verovala u te price,bila je skepticna. Odlazila je kod nje kako bi se ispovedila,ova bi je pazljivo saslusala. Pa bi joj rekla po koju utehu: slusaj mila,nijedno zlo ne dolazi samo,ti si ga prizvala. prizvalaa ozvanjalo je u njenoj glavi. Dok je sa starog kazana pokraj vatre kapljao vosak sa svece. Crna macka joj se obmotala oko nogu,grebajuci joj nove cipele. Gavrani su stajali na starim prozorima posred kolibe,ispustali su zvuk kad god bi Leona ta „stara vestica" nesto izgovorila. Imala je dugu sedu čupavu i neurednu kosu. Crni ogrtac koji joj se spustao niz ledja,i dzep iz kojeg nije prestaja da vadi stvari poput latica ruza,raznog bilja i ostalog zelenila. Kadila je kucu sa suvom lavandom kad god bi joj neko dosao u posetu. Bio je to siroki osmeh,zubato sunce. Bila je usamljena starica,koja je jedva cekala da je neko poseti. Tesko da bi se po njenom izgledu moglo zakljuciti bilo sta,osim da je mila starica spremna da saslusa sve sto je nekom na dusi. Ali njene oci odavale su njenu dusu,samo sto to neko nije mogao da prepozna. Bio je to izgubljen,tup poged,koji je uvek zurio u daljinu sa blago pritvorenim ocima.Mogla se videti odsutnost i ta hladnoca,al opet kada bi je pogledao sa blagim osmehom i pogledom sazaljenja ona bi bila samo jedna obicna starica zeljna paznje i ljudi. Imala je jednu magicnu kuglu na sred stola u kojoj je samo ona znala sta vidi. lizi je saznala od nje za smrt majke,ali ona idalje nije verovala u sve te njene predznake i mudrosti...Majka joj i bila bolesna,tako da i nije bilo tesko zakljuciti da se iz toga moze roditi jos jedna mrtva dusa. Drzala je ruke na glavi dok je gledala u kuglu ovaj put...videla je mracne sile sto ju je posebno radovalo. Lizi je mislila da ce preseljenjem u novi dom resiti sve muke.
12 septembar 1864 vreme je za selidbu. Sa spakovanim stvarima,i kutijama iz starih kocija krenuli su prema toj kuci. Putujuci,prolazili su kroz staru šumu zvanom krvavi mesec. Jer su se tu desavala razna ubistva i samoubistva. I legenda kaze da i dalje sumom hara devojka u crnom,kao i razne mracne utvare. A poznato je i da su kosti nesrecnih ljudi pronadjene bas u toj sumi jer se odma pored te šume nalazilo seosko groblje. Ljudi su bili sahranjivani tako sto su zatrpani samo zemljom preko,i sa krstom okrenutim naopacke. Jos razne druge legende su poznate ovim krajem kao i da lutaju stara mitska bica zedni krvlju. Legenda kaze i da je vidjan krvavi mesec bas iznad te sume,odtud taj naziv. Bila je ponoc spustali su se citav sat niz jedan breg,iduci prema krivini bas gde su se desile razne nesrece i gde je veliki broj ljudi poginulo. Kada su se priblizivali tom mestu konj je pomahnitao bacajuci se na stranu,rzjuci. Stiven se malo uplasio dok je lizi hladne glave rekla „zar ti stvarno verujes u te price". Pa ljudi su vekovima izmisljali te price kako bi plasili malu decu,da bi se na vreme vracali kuci. Stiven je odmahnuo glavom,probijajuci pogledom kroz stare krosnje mracne sume koja je obasjala njegove oci. Kao da iz nje dopire neka cudna svetlost. Magla je obuhvatila pola sume,i polako se smrkavalo. Kada su prosli tu krivinu osetili su cudnu jezu i hladnocu. Pala je noc. Prolazili su pored starog seoskog mosta koji se jedva drzao sa drvenim daskama. Od davnina stari most je sluzio kao prelazak iz krvavog meseca u selo. Kocije su zaskripele,i culo se galotanje starog konja umornog od puta. Sada je trebalo jos samo da predju staru precicu kako bi dosli do te kuce. Oko te precice bila su ulicna svetla koja su drzala svice okupljenim oko nje. Napokon. Kuca je bila na samo dva koraka. Bilo je cudno sto je stari kanap sa bunara bio odvrnut,a jos cudnije sto se cula neka buka iz kuce. Kao da vec zive neki ljudi tamo. Stiven joj je rekao „ma, sigurno je to vetar" koji je sve vise podivljavao,otvarajuci prozore,i uspeci da otvori cak i vrata. Stiven se nasalio „evo imamo i docek". Lizi je toliko bila umorna i iscrpljena od puta da joj vise nije ni bilo do smeha. Ispred vrata visio je stari venac sa belim ruzama i zvonce koje se zaculo odma nakon sto su usli u kucu. Lizi je odmah zapalila trozubac za svecama koji je bio u trepezariji pored. Bila je to mala kucica,na sprat sa dve sobe,ali sasvim dovoljna za njih dvoje. Lizi je krila od stivena da je u drugom mesecu trudnoce jer nije zelela da mu stvara nervozu pogotovo sad jer su trebali da se usele. Bila je i jedna mala decija sobica na spratu sa starim drvenim krevecem,pored kreveca se nalazio stari drveni konj za jahanje,kao i jedna polica na kojoj su se nalazile stare krpene lutke. Sobica je imala samo gornji prozor,na kojoj se video pun mesec koji je obasjao sobicu. U Sobi pored se nalazio veliki bracni krevet,sa visecim nitnama. Veliki prozor u obliku krsta sa starim krpenim zavesama okolo koji je davao veliki prozracni pogled na seosko groblje. Ispod kreveta bili su stari kovcezi sa pismima koji bivaju stari jos iz perioda pocetka 19 veka. Na polici pored kreveta bila je crno bela slika njene poredece uramljena u drveni okvir sa jonskim stilom. Pored slike bio je stari pescani sat sa crvenim peskom. Velike police sa knjigama nalazili su se odma pred vrata kao i stara drvena stolica za ljuljanje. Sa desne strane sobe tik uza zida nalazile su se oronule visece stepenice koje su vodile do tavana. Tavan je bio posebno interesantan. Stare kutije punih uspomena. Slika,Postanskih kartica,i pera za pisanje.Stare knijige,klupka, Veliki deo je zauzela i siveca masina njene bake. Tu bi njena baka dolazila nocu i svako vece opustala se uz zvuke sivenja i mira. Pored sobe nalazilo se jedno malo kupatilo,u kojoj je bilo samo bure za kupanje i dve kantice u kojoj se drzala voda. Culi su se otkucaji starog casovnika koji se nalazio odma tik niz ulazna vrata.
