Fireproof

Chapter 52

Uzeo sam poslednju majicu iz svog ormara i krenuo da je spakujem u kofer. Na kraju sam ipak odlučio da tu majicu ne želim da ponesem sa sobom. Everly ju je imala na sebi onog dana kada je uplakana došla kod mene i prespavala ovde.

Ne, definitivno ne želim da je ponesem.

Bacio sam majicu u kutak sobe i zatvorio i poslednji kofer. U ovoj kući više nije ostalo ništa. Sada mogu mirno da odem iz nje.

Prethodne tri nedelje su bile živa katastrofa. Svo to tuženje i gluposti, koje su se zbivale su me užasno iscrpele. Jedva čekam da odem odavde i više se ni ne vratim nikad.

Owens, tačnije, Everly je na kraju povukla optužbu i svi su bili protiv toga da neko završi u zatvoru. Owens je uporno odbijao da nekoga zatvore, nemam pojma zašto a i ne želim da znam. Mnogo stvari se desilo, ali na kraju se sve prilično dobro završilo.

Everly sam zadnji put video u sudu, kada sam izlazio napolje a ona me zaustavila.

Želela je da porazgovaramo i rekla mi je da je sigurna da sve možemo da sredimo, ali odbio sam. Nisam želeo ništa da sredim. Bilo je to previše za mene već odavno. Možda prosto nismo bili stvoreni jedno za drugo.

Uzeo sam kofer u ruke i još jednom pogledao tu sobu. Zatim sam pogledao na police. Knjige sam ostavio ovde. Odlučio sam da ću prestati da se bavim tim poslovima.

Sve knjige su bile na svom mestu, osim jedne. Onu, koju je Everly uzela. A i ne želim da mi je vraća. Neka je zadrži. Više mi ni ne treba.

Izašao sam iz kuće i bacio sve stvari u gepek od auta a zatim ga zatvorio. Još jednom sam bacio pogled na kuću. Nedostajaće mi. Ali kladim se da će mojim sestrama biti mnogo bolje ovde. Moćiće da je koriste kad god žele.

Ušao sam u automobil i vezao pojas. Bolno sam pritisnuo volan a zatim pritisnuo gas i vozio za Romford.

*************************

Everly's POV.

Držala sam mali poklončić u rukama, sasvim pažljivo kucajući na vrata. Nisam očekivala da me prihvate u kuću raširenih ruku, ali zaista jesam želela da Lottie prihvati moj poklon. Čak i ako tu nije ništa veliko, samo jedna sasvim obična haljina, ipak sam želela makar da joj pokažem da sam se setila.

Nekoliko sekundi se niko nije odazivao, no potom sam čula kako neko hoda po stepenicama, sve dok mi Fizzy nije otvorila vrata.

Najpre me je gledala širom otvorenih očiju, verovatno ne znajući šta bi trebalo da kaže.

„E-Everly.. odkud ti.. ovde?" zbunjeno mi se nasmešila. Zapravo je izgledala prilično oduševljeno što me vidi.

„Došla sam samo.." pokažem na poklon. „Zaista želim da joj dam."

Fizzy se ponovo nasmešila. Zatim se kratko nakašljala, napravila jedan korak napred i iza sebe zatvorila vrata. Još jednom je proverila da li ih je dobro zatvorila a zatim me je uspaničeno pogledala.

„Otkazala je proslavu rođendana. Smuvala se sa Liamom. Danas ide kod njega da proslave rođendan."

Širom sam otvorila oči kada mi je ovo rekla. „Čekaj..šta?!" uspaničeno sam odgovorila.

„Znam,znam, previše informacija odjednom, ali nemam kome da kažem. Mami ne smem, ona bi odmah napravila paniku, moje mlađe sestre to ne bi ozbiljno shvatile, a Louis.. pa.." pogledala je prema meni, nekako bolno. Samo sam spustila pogled.