Troublemaker

Boy is reader?

Izluđena od svih ovih noćnih mora strčala sam maćehi u kuhinju u piđami.

- Maćeh...

Počela sam govoriti i ugledala njega... I onda...

BANG... DAMN... HOLLY SHIT!

Zar neko može biti u ovolikoj mjeri zgodan?! Prelijepe smeđe oči, podignuta kosa... Okej Tessa prestani, sama sebe strašiš i bališ... O Bože šta li će ovaj dečko pomisliti o meni? Šta on uopšte radi u mojoj kući? Da nije nekim slučajem zalutao?

-Zdravo...

Rekla sam posramljeno zbog svog prethodnog ponašanja...

-Zdravo.

Odgovorio je sa osmijehom na licu. Taj osmijeh... Oženi me!

-Teressa, bilo bi dobro da obućeš nešto prikladnije ipak imamo gosta.

Rekla je Serena i pogledom mi pokazala prema stepenicama. Klimnula sam glavom i utrčala u svoju sobu, zatvorila sam vrata i naslonila se na njih. Imala sam osmijeh od uha do uha. Kada sam se konačno odvojila od vrata i prestala gristi usnu, uzela sam mobitel, brzo prelistala play listu i pustila Icona Pop- I love it i uz melodiju počela zviždukati uzimajući stvari iz ormara koje su mi bile potrebne za tuširanje. Silazeći niz stepenice idalje sam zviždukala. Kada sam sišla vidjela sam da je Mr.zgodni sam.

-Gdje je maćeha?

Digao je pogled sa svoje šoljice i slegnuo ramenima.

-Zazvonio joj je mobitel, spremila se i izašla.

Nakon toga nastala je tišina koja je u tolikoj mjeri bila neugodna da sam pocela kuckati noktima po radnom stolu.

-Pa... Sada kada smo sami ne bi bilo loše da se upoznamo?

Rekao je uz nakašljavanje, a ja sam se nasmijala.

-Naravno, moje ime je Teressa. Ali, naravno možeš me zvati Tessa.

Nasmijao se, a taj njegov anđeoski osmijeh natjerao je i mene da se nasmijem.

-Andrew.

Namrštila sam se.

-Ti baš ne pričaš mnogo zar ne?

-Izvini, nisam navikao. Čitam knjige pa većinu vremena šutim.

Gledala sam u njegove oči i trznula se na riječ "knjige".

-Knjige? Čitaš knjige?

Klimnuo je glavom, a ja sam ga povukla za ruku uz stepenice.

-Kud idemo? Nećeš me kidnapovati?

Zakikotala sam se i otvorila vrata moje sobe. Dočekala nas je moja lična biblioteka. Andrew je jedino mogao izustiti jedno "vau". Prelazio je prstima preko svake knjige koju je kogao dohvatiti.

-Kako od svih ovih knjiga možeš izabrati omiljenu?

Nasmijala sam se i pogledala ga.

-Pa moja omiljena knjiga nalazi se na prvom ormaru, na trećoj polici, dvadeset peta knjiga po redu sa lijeve strane.

Vratio se na prvu policu, pogledao treći red i brojao. Kada je došao do broja dvadeset i pet povukao je knjigu i bacio se na moj krevet.

-Ja se nadam da sam dobrodošao na tvoj krevet, a sve i da nisam briga me.

Rekao je osmjehujući se, a svaki iskren osmjeh popraćen je rupicama na obrazima.

-Ako mi ne počneš čitati tu knjigu bacit ću te sa krevet na pod. Bez problema.

Nasmijao se i počeo čitati.

-"Ja sam Džozefina Darli i namjeravam da živim zauvijek"

Nekoliko sati nakon ovoga sjedio je naslonjen na jastuk, a moja glava bila je na njegovom krilu. Spavala sam, i samo se sjećam momenta kada me je on češkao po glavi blago se kikoćući. Jutro je došlo veoma brzo, nisam imala ni jednu jedinu noćnu moru, dugo vremena je prošlo kako sam imala miran san bez buđenja.