I Want My Old Life. \\H.S\\

I Want My Old Life.

13.Poglavlje 

Harry's P.O.V

Prošlo je više od 3 sata odkako smo u ovoj usranoj i odvratnoj ustanovi,bolnici.

Bojim se za Victoriu,po njenim postupcima i svemu zaključio sam da je emotivna,emotivna mala djevojka koja trpi mene i moja sranja.Ovo sa bratom ju je pogodilo,ne znamo u kakvom je stanju,ne znamo ništa,ali preživjet će,mora.

"Harry,smiri se." -govorio mi je Zayn koji je isto tako potresen svime ovime. Svi smo razdrndani.Ne znam na koju jebenu foru ali jesmo. Eleanor,koja jako voli Victoriu je plakala. Sophia i Perrie nisu ništa bolje. Dečki su potišteni a ja slomljen. Ne želim da ode,ni u bilo kojem smislu. Ne.

"Nikad te nismo vidjeli ovakvog,Harry"-progovorio je i Niall jako tiho.

Ja sam zamahnio glavom u znaku 'nebitno'.

Već satima ne spavam. Uzjeban sam i nadrkan iako ni sam ne znam zašto.Utjećem na nju i to me izluđuje. Ma koliko god htjeo biti  hladan,onako,kako samo ja znam bit,ne mogu. Ta neka mlakoća.Ne znam. Pogotovo sada,ne zatvaram oći,samo ćekam zvuk koji će mi dat znak da je budna
da je dobro i da je bezbedna. Moja malena.

Victoria's P.O.V

Osjećaj je nakako čudan. Oči jedva da otvaram,ne mogu se pomaknit,ali osjećam. Miris bolnice je preplavio moj nos. Čekaj,bolnice?Šta ću ja ovdje koji kurac? Ne sjećam se ničega. Kroz maglu nešto malo,ali to nije to. Vrtoglavica prodire mojom glavom što me tjera da zaklapam oči,koje su i  tako teške kao zgrade. Nadam se da će se sve razjasnit,kasnije..
Nikad se zapravo čudnije nisam osjećala ali valjda postoji razlog?

Harry's P.O.V

Ulazim u tu sobu,u kojoj leži bespomoćna i uništena djevojka. Gledam je par minuta i šutim.

Jesam lu uopče dostojan stat ovdje nakon svega? Vjerovatno ne. Ali to je jače od mene.

Imam toliku potrebu da je zagrlim i poljubim. Da bude moja,ali ne mogu. Ne smije preživljavati sve ovo. Ne mogu dozvoljet da živi sa monstrumom kao što sam ja,ali isto tako ne mogu da je pustim. Predstavlja mi nešto. Ne znam šta,ali nadam se da ću ubrzo saznati.

Ubrzo sjedam na stolicu pored i pipam joj ruku koja je izuzetno hladna,blijeda i sitna. Njene duge trepavice sakrivaju te divne  velike oči koje su preplaakale Jadransko more. Večinom zbog mene.

Te usne koje skrivaju najdivniji osmijeh i najnježniji glas.

To tijelo iza kojeg stoji emotivna duša,slomljena i sitna.Nadam se da će mi jednom oprostit. Stvarno se nadam da hoće. Trebam je.

trudit ću se biti druga osoba.Ne znm koliko ću izdržat,možda neću ni uspjet.Možda se stvari na kraju i promjene.. Ne želim je izgubiti,kako već kažem..

vote&com do sledećeg nastavka
Lyall xx