fight for my heart

25. "Idemo kući."

Chapter 25
"Sean!", David vrisne kada crnokosi čovek uđe u bolničku sobu sa Travisom, koji je do guše natrpan plišanim igračkama.

"Hej najukusnija palačinko!", Sean uzvraća; ostavljajući medveda, miniona i koalu na krevet do dečaka. "Doveo sam ti nekoliko mojih drugara da te zabavljaju."

David istog trena zgrabi plišanog miniona i uz kikot ga jako steže uz sebe. "Da li ćeš i ti da ostaneš da se igraš sa mnom?", upita raširenih očiju.

"Sean...", Travis kaže tiho, pogledom pažljivo prelazeći preko tableta.

Sean se uštogljeno nasmeje. "Ne mogu dugo danas, Dave. Moram da razgovaram sa odraslima kasnije", objašnjava i prevrne očima. David se mršti.

"Fuj", odgovara i stavlja miniona u krilo.

"Jel' da? Odvratno", Sean može da oseti kako Travis prevrće očima iza njega, iako su iste prikovane za elektronski uređaj u njegovim rukama; bez sumnje šalje neke emailove ili zakazuje neke poslovne sastanke. "Došao sam samo da se pozdravim s tobom i da osiguram da ne budeš usamljen dok me nema."

Sean seda u jednu stolicu pored bolničkog kreveta i oseća se malo uzrujano. Mrzeo je miris bolnica i konstantne zvukove monitora srčane aktivnosti. David je cevima prilepljenim za njegovu ruku priključen na infuziju i Seanova koža se ježi na bledo sećanje igala na njegovoj koži.

Jedina stvar koja ga umiruje je Pikaču flaster zalepljen na zavoj.

"Da li je to Pokemon flaster, Dave?", Sean upita i dečakove oči zablistaju zajedno sa osmehom na njegovom licu.

"Doktorka Morgan mi ga je dala", samozadovoljno objašnjava i Seanovo srce preskoči otkucaj, samo malo.

"Oh, dala ti ga je?"

David ushićeno klimne. "Ima celu kutiju takvih. Sutra je rekla da će mi doneti jedan sa dinosaurima!"

Sean se naslanja na rukohvat. "Vau, dinosaurima?", okreće se prema Travisu. "Možemo li i mi da nabavimo takve za nas u kancelariji?", Travis frkne. On se opet okreće prema Davidu. "Kako se osećaš? Nije ti previše dosadno, jel' da?"

David energično odmahne glavom. "Zabavno je! Doktorka Morgan mi uvek pravi duštvo."

"Zaista?"

"Da! Uvek joj postavljam pitanja i ona me uči razne stvari! Dala mi je da se igram njenim stemoskopom!"

Sean zagrize usnu. "Stetoskopom?"

David se zakikoće. "Da, baš to! I pričala mi je o delfinima i ajkulama i kitovima. Ona ima tu jednu knjigu sa svim rubama i tako to. Doktorka Morgan zna sve."

On se naginje, kao da želi da mu otkrije tajnu. "Mislim da je ona robot."

Sean ne može da se suzdrži i jedan osmeh mu pobegne sa usana. "Zašto tako misliš?"

"Seća se svega! Mora da je kompjuter ili nešto! Sećaš se onog filma o robotima koji su znali odgovore na sva pitanja? To je Doktorka Morgan. Čak zna i zašto je nebo plavo!"

Sean otvara usta da kaže nešto, ali ga kucanje na vratima prekida i Sky ulazi, gledajući u papire u njenim rukama. "Hej Dave, kako se–?"

Zastaje kada primeti Travisa i Seana u sobi. Kratko se nasmeje asistentu i upućuje jedan stidljiv pogled Seanu, pre nego što prilazi krevetu. "Hej", kaže tiho, podizajući ruku kako bi mu mahnula, ali okleva i na kraju podiže ruku kako bi se počešala iza uha. Pokret je toliko neugodan da Sean ne može da se ne iskezi.

"Hej! Kako si?", Sean upita.

Sky mu uzvrati osmeh. "Dobro sam, ti?"

"Odlično!"