Magic

9. Deo

Nisam znala šta da mu odgovorim.
,, Zaćutala si, a? Ne možeš da priznaš da me i dalje voliš, a mala?"
I dalje sam ćutala. Polako mi se približavao i dotakao prstom moju donju usnu. Blago sam zadrhtala, u ostalom, kao i uvek u njegovoj blizini. Sada mi je ruke stavio na leđa i šarao svuda. Skupila sam hrabrosti i upitala
,, A kada ćeš mi reći zašto sam ovde?"
Videlo se da ga je pitanje iznenadilo i namrštio se, razmišlja. Kako mi je samo to nedostajalo. Uvek je bio sladak kad se mršti.
,, Ne još, ne još."
,, Jebote očekuješ da spavam u istoj sobi sa tobom i da ti verujem, a nećeš ni da mi kažeš zašto sam ovde?!"
Nervozno se nasmejao.
,, Neću da ti kažem zato što je previše jednostavno."
Pokušala sam da budem smirena.
,, Pa onda reci, ne razumem u čemu je problem?"
Pokušao je da izbegne moje pitanje poljupcem. U njemu sam osetila dosta pomešanih emocija ali najviše strah. Strah od čega? Bio je to dug poljubac, dala sam mu vremena da se smiri pre novog napada.
,, Nisi me zbunio, i dalje očekujem odgovor."
Duboko je uzdahnuo.
,, Pokušao sam da te zaboravim, stvarno jesam, ali jebi ga, nije mi uspelo. Verovatno ne znaš da meni u neku ruku i jeste odgovarala selidba, voleo sam te, za jednog tinejdžera i previše i nisam hteo da se vežem. Mislio sam, kad odem sve će biti lakše, da sam bio premali za pravu ljubav i da će vremenom doći ljubav mog života. Ali ni u jednom trenutku nisam prestao da mislim na tebe , koliko god da se trudio. Imao sam dosta devojaka, ali ni pored jedne se nisam osećao onako kako sam se osećao sa tobom. I tako sam odlučio da te kidnapujem. Moji osećaji prema tebi nikada nisu prestali i jednostavno sam shvatio da ne mogu bez tebe."