Ljubav na treći pogled

Part 1

Prvo želim da vam kažem poslušate ovu pesmu. Zašto? Zato što je previše dobra, a i ja je obožavam hihi šalim se, ali stvarno je dobra.
Drugo što bih želela da vam kažem je to da počinjem da pišem novu knjigu "Ljubav na treći pogled". Ideju sam dobila danas kada mi je moja drugarica iz Beograda ispričala šta joj se desilo, qli nije baš kao što se njoj desilo, mašta čini svašta tako da sam ja izmislila većinu priče. A sada da počnemo ...

Lagano sunčevi zraci prodiru kroz tamnoljubičastu zavesu prozora moje sobe dostižući sve do mog pospanog lica. Kako mi jaka jutarnja žuta svetlost bije pravo u oči, tako ih polako otvaram, zatim i zevnem dva, tri puta. Još jedno letnje jutro.

Ustajem, nameštam krevet, odlazim u kupatilo da obavim ličnu higijenu, te završavam u kuhinji spremajući obiman i zdrav doručak. Nikog nema kod kuće, tako da je jutro savšeno.

Obožavam kada je kuća ujutru prazna, jer nema nikog da me nervira od ranog jutra, niti da mi govore da se obučem jer je nepristojno sedeti u pidžami pred svima.
Svima? Zaista? Ma dajte ljudi! Ja volim da sedim u pidžami i gledam TV. Prosto bih mogla tako ceo dan.

Sedim za kuhinjskim stolom jedeći poslednji zalogaj previše ukusnog sendviča i setim se da danas kada se moji roditelji vrate sa posla idemo kod bake u Kragujevac.

"Jao devet je sati, moram da se spakujem, okupam, ispeglam kosu i sve to do pola jedan? Nema šanse!" Govorim ovo dok perem tanjir i šolju, te žurno odlazim u sobu da se spakujem. A poznavajući sebe trebaće mi dva sata, osim ako ne želim da ponesem celu kuću kao što obično i biva.

Nakon nekih sat ipo vremena sam završila sa pakovanjem, sad mi još ostaje da izaberem šta ću da obučem, da se okupam i sačekam dva sata da mi se osuši kosa jer neću da je sušim fenom.

12:30

Zvoni mi telefon. Pogledam i vidim da na ekranu piše Mama.

"Molim mama?"

"Lolitta, za pola sata budi spremna. Tata i ja dolazimo po tebe pa odlazimo kod bake. Volim te."

"Važi mama. Volim i ja tebe, mama."

Kada smo završile razgovor otišla sam do svoje sobe da proverim da nisam nešto zaboravila.

Nije kao da u Kragujevcu nema svašta nešto da se kupi. Pomišljam smejući se sama sebi.

Kod bake ostajem mesec dana, a moji roditelji ostaju samo nedelju dana.
U jedan sat su mama i tata došli po mene, pa smo ubrzo krenuli ka našem odredištu.

Oduvek sam volela da putujem. Muzika pojačana do kraja, gledam kroz prozor i maštam, kao i uvek. Potrebna mi je samo neka stvar i ja odmah smislim celu priču o toj stvari. Imam preveliku maštu.

Stigosmo kod bake nakon tri sata vožnje. Po običaju, baka je spremila razna jela, po svačijem ukusu, i lepo nas dočekala - onako kako samo ona ume.

"Bakoo!" vičem i trčim joj u zagrljaj.

"Lo, pa nismo se videle odavno. Nedostajala si mi!" kaže sa velikom srećom u glasu i toliko jako me grli, te joj govorim:

"Bako, ako sam ti toliko nedostajala zašto želiš da me ugušiš?"

Samo me je malo popustila da mogu da dišem, pa smo se obe počele smejati k'o lude na brašno.

"Ćao Keli, ćao Denise" grli i moje roditelje "hajdemo unutra, spremila sam sve i svašta za jelo."

Svi smo ušli unutra, seli za sto, jeli, pili, razgovarali do kasnih sata..

Baka Ali i ja dogovorile smo se da odemo u Dubrovnik i tamo provedemo veći deo vremena. Otići ćemo čim mama i tata krenu kući. Bićemo kod nekih bakinih prijatelja.

Legla sam oko pola dva, i pošto nisam mogla da spavam razmišljala sam kako će biti u Dubrovniku, da li ću možda upoznati nove prijatelje, da li ti bakini prijatelji imaju unuke, unuka?

I tako razmišljajući sam zaspala...