Hello from the other side

mislim da je to

Borila sam se za njega kako sam znala. Al' protivnik je bio hladan,nezainteresovan,zbog toga nepobediv. Protivnik je bio on.

Dugo nisam tako jako plakala. Suze su išle jedna za drugom kao neobuzdani slapovi pržeći mi obraze. Krivila sam sebe. Kako sam samo mogla da dozvolim da mi tako isklizne? Kao pesak iskliznuo mi je iz ruku,a ja sam ostala očiju punih suza i bola da gledam u prazne šake.Moja je dužnost bila da ga izbavim.

Njega nije bilo briga,a ja sam suviše razočarana da bih mu se obratila. Gledala sam kako prolazi pored mene kao da sam duh. On je to postajao. Bio je poput dima koji ga je svakodnevno okruživao. Kratko se zadržava,pa ispari,ne možeš ga zaustaviti.A dok je tu samo šteti.

Izbegavam početak svega toga zbog stida. Nisam primetila kada je počelo. Svaki dan je izgledao normalno,veselo. Među nama ništa nije bilo čudno. Prvih dana kad se prebacio u moje odeljenje stalno sam bila uz njega,da mu bude lakše. Uklopio se,zavoleli su ga. Smejao se svaki dan,družio se sa svima. Bilo mi je drago što se sve odvija i bolje nego što sam planirala.Dolazili su nam stalno novi učenici,prebacivali se. Onda je došao Pavle.

Mislim da je to početak...

Evo nastavka,kratkog doduše.Napisan je davno i nisam znala gde da ga uklopim,a žao mi je da ne iskoristim.Nadam se da se uklapa i da će vam se svideti. :)