Psihopath || H.S.|| [Serbian]

Chapter 2.

Ma šta? Koji vrag?

Budim se u nepoznatoj prostoriji u mojoj,već,iscepanoj haljinici.Jebemu!

"Oh,znači budna si?"čujem glas sa strane i okrećem glavu kako bih videla ko je to.
U kutku ove sobe mala noćna lampa obasjeva tak malo,malo ovu sobu,tako da skoro jasno mogu videti lice osobe koja mi se već gadi.

"Daa...Ko si ti?"govorim.

"Oh,dušo..Niko ko bi ti trebao biti drag..Ako ne kontaš,upravo si oteta.."jednostavno kaže.
Šta očekivati od manijaka željnog seksa,predpostavljam.

"Pusti me."povisim ton.

Čovek koji stoji ispred mene je dosta visok,rekla bih da je mlad,možda oko 22,23 godine.Ima smeđe razbarušene kovrdže koje mu stvarno dobro stoje,ali kad je takav kurac,onda ću biti i ja...Imao je predivne crte lica koje su izražavale njegovu lepotu,savršeno građeno telo...Ali džabe kad je kreten...

Svi misle da sam samo super,draga cura.Ali kad sam sama između svoja četiri zida,definitivno nisam ona stara.Neki misle da imam poremećaj ličnosti.Ali ne,kada sam u prisustvu nekoga,pokaxujem svoje ljubazno lice,a kada sam sama sa svoja četiri zida,previše sam napadna i drska.Baš kao sad.
Pobofu Beck,ne razmišljaj o tome,u opakoj si situaciji.

Moram se setiti tatinih reči,moram!

Flashback

"Zapamti Becky moja,ako te neko ikada bude oteo.Nikada,ali baš nikada nemoj zaplakati,dok si tamo.Jer...Ako ti vide suze,znaće šta te boli i da te je lako spustiti.Nemoj plakati nikad,bolje budi drska i vraćaj im istom merom nego plakati.Ne smeš,jer će te još više povređivati,ne fizički,već psihički..Upamti moje reči,Becky,nemoj nikada zaplakati u prisustvu zlih ljudi,nikada.Baš nikada..."

End of flashback

To je govorio moj tata pre nego što je umro...
Zapamti Becky,nikada ne plači! Ako dosad nisi,već tri godine ne plačeš,otkad je tata preminuo,nećeš ni sad...
"Zašto misliš da ću te pustiti?"pita podrugljivim smehom.
"Zato što ne pripadam ovde..Među jadnicima kao što ste Vi,gospodine..."zastanem jer ne znam kako se zove.
"Styles.."jednostavno idgovori...
"Ime?"pitam.
"Ne tiče te se."grubo kaže.
"Gospodine...Styles..."nastavim...
"Ja nisam jadnik...Uostalom,zašto misliš da ću te pustiti? Pa zabava će tek pičeti...A sad,odmori se jer ne želim da izgledaš kao zombi,na večerašnjoj žurci,već kao prava riba."besramno kaže.Ma šta?!
"Gospodine Styles,ja s' vama neću nigde ići,u to budite uvereni..Makar doveli ovde neki tenk da me ubije,neću nigde ići..."kažem..
"Jedino,ako ne posle tiga oslobodite i više nikad ne zarobite,niti ne želim bilo kakve veze,u budućem životu.Ne žrlim da imate veze sa mojim životom,niti da budete u mom životu..."kažem.

"Lepotice,videćeš,da ćeš zažaliti..Jako..A sad...Vidimo se kasnije..."rekao je te se uputio ka vratima..
"Ma če-"prekine me zatvarajući vrata.

Šta bih dala da mogu da se oslobodim...Ali nemam ključ da otključam ove lance koji su okovani oko mog tela.

Ključ,ključ,ključ...

Ključ!

U kutku,zamračenog dela sobe,vidim veoma sličan predmet koji podseća na ključ.

Samo,pitanje je...Kako doći do drugog dela sobe...

Imam plan...

______
___
_
____
_
__
_
_
Heeejj pipl! Šta imaaa?!!
Evoo drugog nastavkaaaaa!
Molim vas,ostavite mi po koji kom⬇⬇⬇i voteeeesss,puno mi znači ako me podržavateee.Naravno,i kritike bi mi dobro došle,za svaki slučaj,sledeći put da znam gde sam pogreeeešilaa(:

Zanemarite greške,dešava seee!

Pipl,I love youuuu!💗💗💗💙💙💙💋❤😍😘😍😘🆔🆔🆔💖💟💕💟💕💞💟💕💟💕💟💝💟💝💟💓💝💓💝💓💝💕💕💝💞💕💞💕🙈🙊🙈🙊🌏🔐🌏🔐🌏🔐🌏🔐🔐🔐🌏🌏🌏💞💕💞💞💕💟💕💞💕💞💝💟💟💝💝Ly💟💝💟💝💟💕💟💕💟💕💟💞💞💞