Psihopath || H.S.|| [Serbian]

OBAVEŠTENJE

Hej ljudekiii!

Zao mi he ako je neko pomislio da je ovo nastavak, jer nije.

Ovako stoje stvari, moja baka je preminula, u strašnoj sam depresiji i pokušavam da se smirim, ali mi nikako ne ide. Skoro sam celu kuću bacila na glavačke kada sam čupa da je preminula, porazbijala sam nekoliko čaša,tanjira i šolja... Verujte mi, izgledam kao bolesnik, narkoman, ili kao da su me sad doveli u paihijatriju. Buljim u jednu tačku i pokušavam da se umirim. Već sam popila pola kutije tableta za smirenje, ali jebeno mi N E I D E! NE MOGU DA SE SMIRIM! NIKAKO!
SAD MI DOÐE DA SE UBIJEM, PREREŽEM VENE, PREREŽEM GRKLJAN ILI SLIČNO!

Sve je palo u vodu, sva moja sreća, sve... Ona je bila ta koja me je održavala u životu, nekad, više od mame i tate, vila je tu kad niko drugi nije, brisala je moje suze i kupila mi pet čokoladica za prvu jedinicu u školi... A sad, svakog dana kada bi me nasmejala svojim izmišljenim rečima, kao na primer (poklopac za šerpe nazivala je ZAKLOPAČ, kada bi krečila sobu ne bi govorila KREČILA već KREČALA itd...) sad je nema... Nema je... Pola mog srca je nestalo... Kada pogledam slike u svom telefonu, gde smo ja i ona na slikama, kada počne da se pući, kao današnje cure, osetim peckanje u očima i zaplačem... Ne mogu, ovaj život je surov.. Previše... Dosta mi je patnje i svega, želim da bude sa mnom, zauvek, ali nje više nema, i nikada je neće biti...

Sad, dok vam ovo pišem, ruke mi se nenormalno tresu, moraću da uzmem još jednu tabletu za smirenje....

Žao mi je ljudi, ali nastavka neće biti do daljnjeg, kada budem bila spremna, objaviću vam nastavak, ali sada to ne mogu.. Najmanje me je briga trenutno za priče.. Žao mi je...